Присећање

Пре 125 година у Панчево је ушао први воз

ДОЛАЗАК „ГВОЗДЕНОГ ПУТА“ И У ПАНЧЕВО

• Први воз Панчевци су свечано дочекали 9. априла 1894. године  

• Најстарија пруга у Србији  саграђена је 1856. године, и то  између Беле Цркве и границе са Румунијом

Пре 125 година, 9. априла 1894. године, у Панчево је свечано ушао први воз, чиме је отворена пруга између ове јужнобанатске вароши и Бечкерека, данашњег Зрењанина. Тиме је Панчево и овом, 66 километара дугом пругом, спојено са остатком Баната, Војводине и даље са Будимпештом, Бечом и другим градовима у Европи.

На новоизграђену станицу Панчево-Предграђе (данас Панчево-Варош) тог дана је свечано ушао окићен воз пун високих званица, међу којима је био и тадашњи мађарски министар трговине Бела фон Лукач, који је изградњу овог „гвозденог пута“ видео као још један корак ка побољшању трговине која је текла преко Панчева што је свакако, одговарало и Панчевцима, а посебно трговцима и фабрикантима ове вароши. Изградњу пруге финансирало је „Торонталско друштво вициналних железница“ и „Торонталски комитет“, чији су представници, заједно са грађанима Панчева, око поднева, тог 9. априла, дочекали први воз.   Како је тада Панчево на овај начин спојено са другим градовима, што је имало утицај на развој града и његове економије, градски оци су већ две године касније финансирали изградњу другог крака пруге до Петровог Села, данашњег Владимировца, дужине 31 километар, којом се две године касније Панчево коначно спојило са Вршцем. Вршац је тада већ имао своју пружну везу са Бечкереком, као и са Ковином, пругом дужине 89 километара која је пуштена у рад такође 1894. године, када је и Панчево добило пругу. Изградњом свих ових „гвоздених путева“ је на територији јужног Баната изграђена сасвим солидна мрежа пруга која је свакако погодовала развоју свих ових градова.

Међутим, пруга Панчево-Бечкерек није била  најстарија пруга на територији јужног Баната. Скоро четири деценије раније, 1856. године завршена је изградња пруге узаног колосека Оравица-Јасеново-Црвена Црква-Бела Црква-Врачев Гај-Соколац-Базијаш, којом су се тада превозиле руде и угаљ из Молдавије према овом делу Монархије и остатку Европе. Две године касније почео је и путнички превоз овом пругом, а те године прву железничку станицу добио је и Вршац, и то изградњом пруге Вршац-Јасеново која је ишла даље према државној граници. Јасеново је тада била централна и најзначајнија станица на овој прузи пошто су се у оквиру ње налазили и водоторњеви за напајање водом парних локомотива, окретница, ложионица и друге радионице.

Што се тиче Панчева, оно је тек пред Други светски рат, 1935. године, пругом спојено са Београдом и то изградњом два моста, на Дунаву и на Тамишу, као и пруге на којој је задња станица била Панчево-Тамиш, која се налазила у индустријском делу града, на обали Тамиша. Тиме су и други градови попут Вршца и Беле Цркве добили пружну везу са престоницом. Путнички саобраћај на овој релацији потрајао је све до 1973. године док се теретни одржао још око 15 година. Данас на том месту стоји зграда станице док од остатка станице није остало ништа, осим сећања Панчеваца на нека друга времена.

В. Илић