Незаборавник
На данашњи дан, пре 100 година, у Баранди је рођена Олга Петров, народни херој
А ИМАЛА ЈЕ САМО 21 ГОДИНУ…
• Jош као ученица основне школе у свом родном месту, прикључује се револуционарној омладини, а с почетком рата и окупације Југославије, као учитељица, из своје Баранде започиње борбу против окупатора, што ју је убрзо одвело у смрт
Олга Петров је била учитељица, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој. Рођена је првог дана децембра 1920. године у Баранди, а живот јој се завршио 7. маја 1942. године у логору у Јајинцима где је стрељана од стране нациста. Два месеца раније, у заседи у једној кући у Панчеву гине и њен супруг Борислав Петров-Браца, такође народни херој и учесник Народно-ослободилачког рата.
Рођена као Олга Радичић у Баранди, у сиромашној сељачкој породици, она је школовање схватала веома озбиљно. После завршене основне школе у родном селу, Олга уписује гимназију у Петровграду, из које се после годину дана сели у Учитељску школу у Вршцу, коју завршава јуна 1940. године. По доласку у Вршац преко једне учитељице Олга се прикључује омладинском револуционарном покрету, а 1938. године бива примљена у чланство организације Савеза комунистичке омладине у школи, где убрзо постаје један од руководилаца ове скојевске организације која је била међу најактивнијим у Војводини. Олга се ту одлично уклопила, а убрзо почиње сарадњу са Бориславом Петровим, својим будућим супругом, који је тада био секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Војводину.
Њихове активности као скојеваца нису прошле непримећене, па је тако Олга, јуна 1940, у свом дворишту ухапшена са кофером пуног илегалног партијског материјала. На иницијативу групе професора, она бива пуштена да се брани са слободе, а због недостатка доказа, на суђењу бива ослобођена. Убрзо је поново хапсе док је са групом комуниста растурала партијске летке. Опет бива ослобођена и после дипломирања, Олга добија посао учитељице у родној Баранди, где се и удаје за Борислава. Обоје су тада примљени у Комунистичку партију Југославије и тада се почињу бавити организовањем партијских ћелија и организовањем штрајкова. Тада се активно почиње бавити партијским задацима у Панчеву, а често је путовала у Нови Сад, у Покрајински комитет. Током једног таквог пута, у јесен 1940. године, Олгу хапсе са групом партијских колега. Тада упознаје полицијског иследника Шпилера и његове методе мучења али упркос томе, иследницима није рекла ништа, тако да средином марта 1941, уочи Априлског рата, бива пуштена.
После окупације Југославије, Олга се укључује у организовање устанка обилазећи локалне партијске колективе. Убрзо, по партијском задатку прелази у Црепају, где сарађује са још једним народним херојем са ових простора, Стевицом Јовановићем. Октобра 1941. године, при покушају хапшења, Олга бива рањена и бежи у Баранду, где се скрива од полиције. Један њен познаник је, за новчану награду, пријављује полицији и њу хапсе. Пребацују је у Бечкерек где се опет среће са злогласним Шпилером, шефом полиције у овом граду. У истражном притвору Олга је провела наредних шест месеци испуњених страшним мучењем, све док, на захтев Гестапоа, није пребачена у бањички логор у Београду. Брзо после тога, 8. маја 1942, године Олгу стрељају у логору у Јајинцима.
Указом Јосипа Броза Тита, Олга Петров је 1953. године проглашена за народног хероја. Данас, њено име носе две основне школе у јужном Банату, у Банатском Брестовцу и Вршцу, као и основна школа у Падинској Скели.
(Старт 013)
