Незаборавник

Мартин Јонаш, један од највећих светских сликара наиве

МАЈСТОР ЈОНАШ,  БАШ ТАКО, КАКВА СКРОМНОСТ!

• Са својих преко 2000  слика, у уљу на платну, графици, акварелу, цртежу, дуборезу, линорезу, у којима доминирају теме из руралног живота, изражене као један специфичан експресионистички детаљ из живота сељака, њихових обичаја, традиције, веровања или, пак, празноверја, Мартин Јонаш је био и остао сликарска легенда

Године 1939. Мартин Палушка и Јан Сокол, случајно, као што то обично бива, ако случајности уопште и има, откривају своју наклоност и љубав према сликарству, оном специфичном, које настаје спонтано, без икаквих правила, али са јасном поруком. Врло брзо им се прикључују они којима је требао само мали подстицај да и они пронађу у себи сличну склоност, Михал Биреш и Јан Књазевиц, тако да 1951. године настаје прва ликовна секција сликара наиваца у Ковачици, на челу са Владимиром Бобошем.

Годину дана касније њиховом друштву прикључују се и  Зузана Халупова и Мартин Јонаш, чиме је, могло би се рећи, окончано оснивачко поглавље сликара наиваца у општини Ковачица, и то на,  нема сумње, изузетно респектабилан начин. Ковачица је са Зузаном и Мартином закорачила, великим корацима, у свет наивног сликарства, остављајући иза сваког корака трагове, препознатљиве дуж свих светски познатих сликарских меридијана.

Али ово је прича о само  једном од многих који су остављали такве трагове, о Мартину Јонашу, или о „мајстор Јонашу“, како су га звали они који су га знали више од других, његови пријатељи. Зна се и зашто баш тако. Да, Јонаш је био мајстор свог заната, кога је интересовао човек, појединачно или у групи, али човек, сељак, првенствено, било као паор, као ловац, као занатлија, као плесач…

Мартин Јонаш је рођен 9. маја 1924. године у Ковачици у, ето, управо сељачкој и занатлијској породици. И сам се заинтересовао за земљорадњу, завршивши курс за пољопривреднике, а коње и сликарство је заволео још у време првих година школовања, које је трајало смо четири године. Није му требало више, имао је своју визију света, као и свој свет.

Сликарством почиње озбиљније да се бави крајем рата, улазећи у свет сликарства кроз посебна врата, она која се још ником до тада нису отворила, и не затварајући их иза себе. Напротив!

Као сликар и поета, као филозоф и естета, Мартин Јонаш је крупним корацима улазио у друштво светски познатих и признатих сликара наивне уметности, пре свега, својим сликарским даром који се не учи и не стиче, него поседује, својом емоционалношћу, својим сликарским инстинктом да открије поруку у сваком детаљу, његово значење и симболику.

Мартин Јонаш је сликао сељаке на само њему својствен начин, са малим главама, али великим рукама и стопалима, али та деформација, иако на први поглед гротексна, има снажну поруку, поруку вредног сељака о важности хејерархије, поготово кад та порука треба да буде примећена на први поглед. У његовим сликама има и анегдодских порука, као и садржаја са хумористичком и сексуалном конотацијом, при којој је клип кукуруза мушки фалусни симбол, а тиква женски, као симбол плодности и стварања новог живота.

Са својих преко 2000  слика, насликаних у уљу на платну, графици, акварелу, цртежу, дуборезу, линорезу, али и са својим песмама, у којима доминирају теме из руралног живота, изражене као један изражајни детаљ из живота сељака, њихових обичаја, традиције, веровања или, пак, празноверја.

Прву прилику да се појави пред својим Ковачичанима, са својом особеним стилом, пуном емоција, али и носталгије, Мартин Јонаш користи на изложби организованој поводом 150 година од доласка Словака у Војводину, те 1952. године, када је постао и члан Галерије наивне уметности. Била је то само прва од преко 450 изложби широм света, што самосталних што групних, у више од 50 земаља, на свих пет континената, колико их је Мартин Јонаш имао само за живота, а умро је 31. јануара 1996. године у Панчеву.

За свој уметнички рад у сфери наивне уметности, Мартин Јонаш је добио низ награда и признања.  Свакако је најзначајнија оно признање из Италије, 1978. године, када је у друштву једног Салвадора Далија и још неколико светско познатих имена ликовне уметности, добио златну медаљу.

У његовој заоставштини остало је 156 слика, као и бројна дела других уметника које је он скупљао и сачувао, као што су књиге, руком осликани тањири, намештај, словачка ношња…

И не само то. Иза Мартина Јонаша је остала и његова родна кућа, у његовој родној Ковачици, која је претворена у Спомен-дом, а у чијим се собама налазе бројна драгоцена сведочанства прошлости, у разним сегментима живота, онаквог каквог је живео Мартин Јонаш. На само њему својствен начин.

У тој кући је био је и његов атеље, који су посетили бројне познате личности, не само из света ликовне уметности. Међу њима су  били и Софија Лорен и Ален Делон. Да ли због умора или страха од ноћне вожње, тек, остали су и да преноће, не у атељеу, него у једној од Мартинових спаваћих соба.

С. Батало