Разговор с поводом

Ивана Градишар, наставница музичке културе у две основне школе у општини Пландиште, вођа најуспешнијег дечјег хора у Јужном Банату, свира хармонику, пева…

СРЕЋНА САМ И ПРИВИЛЕГОВАНА ДА МОГУ ДА ОБЕЛЕЖИМ НЕЧИЈЕ ДЕТИЊСТВО

• У свом послу најзадовољнија сам енергијом и љубављу коју ми деца узвраћају. Срећна сам и привилегована што имам прилику да обележим њихово детињство и оставим печат у одрастању многих генерација. Радосна сам кад их видим да весели, уз песму, одлазе својим кућама и да се осећају поносно на своје успехе

Рођена је у Вршцу, каже „слободно објавите“, пре 35 година, где са осам година уписује Основну музичку школу „Јосиф Маринковић“, а као примарни инструмент бира хармонику. Како сама каже, велику захвалност за почетак свог музичког пута дугује својим родитељима, посебно оцу Винку, који је и сам био самоуки музичар.

– Свирао је бубњеве, певао и компоновао, а једну од својих бројних песама посветио је Јужном Банату и Вршцу – каже Ивана Градишар, која свој први контакт са музиком, и то хорском, остварује као чланица дечјег хора ОШ „Младост“ у Вршцу, који је са великим успехом водила проф. Маријана Париповић, а убрзо постаје и чланица хора Музичке школе, под управом проф. Олге Шинковић.

– Оба хора су више пута била награђивана на разним такмичењима, тако да слободно могу рећи да сам одмалена учила од оних најбољих – истиче Ивана, додајући да је, упоредо с тим, као ученица хармонике у класи проф. Раденке Ристић, освајала бројне награде и признања на разним такмичењима и манифестацијама.

После Вршца, музичко школовање наставља у СМШ „Исидор Бајић“ у Новом Саду, у класи проф. Наде Вештице, на одсеку за хармонику, где се, како каже, сусреће са врхунским професорима, упознаје оркестарско музицирање и постаје чланица престижног Оркестра хармоника „Соња Маринковић“, под вођством Горана Пенића.

После завршетка средњег школовања у СМШ „Исидор Бајић“, у класи проф. Сање Пенић, Ивана одлази у Бијељину, на Слобомир П Универзитет, где у року успешно завршава академске студије на инструменталном одсеку, смер хармоника, у класи проф. Војина Васовића.

Још као студенткиња, са успешно положеним солфеђом код проф. Иване Дробни, постаје чланица академског оркестра хармоника и, како истиче, са „поновном појавом огромне жеље и љубави према певању и вокалној музици“, показујући изузетне вокалне способности, постаје чланица хора „Србадија“, који је водила проф. др Десанка Тракиловић, а који је, напомиње наша саговорница, ове године освојио злато на олимпијском такмичењу хорова у Швајцарској.

По завршетку четворогодишњег академског школовања, Ивана Градишар постаје дипломирани музички уметник – акордеониста, али се ту не зауставља и одлучује да упише општи теоретски смер, да би након положених испита одбранила матурски рад и стекла звање дипломирани музички уметник – теоретичар музике.

– Захваљујући врхунским професорима из музичке бранше и посебно стеченом знању на предавањима врхунског композитора и педагога Светислава Божића, у области хармоније и аранжирања, рађа се жеља и љубав према стварању личних аранжмана за дечји хор и оркестар, а за шта ми посебну инспирацију дају традиционалне песме, као и сарадња са Бором Дугићем, која је оставила печат у мом школовању – каже Ивана, истичући да врхунац свог школовања остварује одбраном мастер рада на тему „Обрада песме по слуху са децом школског узраста“, под менторством проф. Саше Кесића, после чега стиче звање мастер музички педагог.

Али, има ту још доста тога.

Ивана је још за време школовања била чланица различитих музичких група, с којима је, као вокални солиста, учествовала на разним манифестацијама, да би потом, као пратећи вокал, сарађивала са бројним музичким звездама, попут Милана Станковића, Иване Јордан, Маје Беровић, Хариса Џиновића, Душана Свилара…

Има тога још. На позив музичке диве Љубице Вранеш и њеног колеге Драгољуба Бајића, Ивана, као женски вокални солиста, гостује у емисији „Пријатељи заувек“, која се емитује на РТВ1, и изводи уживо три нумере из опуса староградских и народних песама, уз пратњу великог тамбурашког оркестра Војводине.

Уз све то, Ивана је и део групе певача словеначког друштва „Кула“ из Вршца, где свира хармонику, заједно са својом старијом ћерком, која свира виолину.

А да чујемо од Иване од када ради у школама у Пландишту и Великој Греди и шта све ради?

– У ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Пландишту и у ОШ „Јован Стерија Поповић“ у Великој Греди радим од пре пет година, разуме се, као наставница музичке културе. Али не само као наставница на часовима, како другачије!

– У Доситејевој школи основала сам мали и велики школски хор, као и школски оркестар, а оформила сам и музичку радионицу за опстајање и хора и певачке групе, где се посебно трудим да подстакнем таленат млађе деце и њихове музичке афинитете, посебно за соло певање.

Такође радим са децом предшколског узраста у оквиру Предшколске установе „Срећно детинство“ у Пландишту, јер децу већ од најмлађег узраста ваља усмеравати ка музици. Они се тако већ од своје четврте године укључују и активно усмеравају ка квалитетној музици, обликују и развијају естетски укус, уче и расту кроз музику – поручује њихова омиљена наставница музичке културе Ивана Градишар.

Ивану даље питамо шта је то било пресудно да своју музичку каријеру подреди наставничком послу?

– За позив наставника одлучујем се, пре свега, из велике љубави према деци. Сматрам да музика има велику улогу и значај у општефизичком и психичком развоју деце, моћ да им улепша и обогати њихову свакодневицу, да их обликује у одговорне, дисциплиноване и културне људе и да им подари крила за лепшу и веселију будућност – објашњава наша саговорница, додајући да је музичка култура „битна у њиховом развоју, јер кроз групно музицирање деца маштају, буде емоције, осећај за емпатију, поштују и цене једнакост, као и различитост, негују сензибилитет, развијају способност за спољне и унутрашње осећаје“.

Осим свега тога, Ивана каже да музика развија и обликује слушни апарат и остварује слушну осетљивост, развијајући осећај за ритам, фокус и пажњу, креативност и меморију, као и да, формирањем музичког укуса, развија и критичко мишљење.

А на шта је то Ивана посебно поносна?

– Посебно сам поносна што сам идејни творац концерта на отвореном у Пландишту, под слоганом „Музика под небом“. Како би музика била доступна свима, концерт је потпуно бесплатан и одржава се поводом Светског дана музике, 21. јуна. Концерт је уједно и завршни концерт музичке радионице.

Ове године смо одржали трећи концерт по реду. Као домаћини концерта гледамо да угостимо и окупимо што више музичара нашег региона. Публици се нуди вишежанровска и мултикултурална музика, чији су учесници свих старосних доба, из различитих културно-уметничких друштава и певачких група. Све то са намером да се промовишу рад, квалитетна музика и, најбитније, да се, представљањем младих талената, развије свест о музици и култури у нашем друштву.

Успела сам да свој рад у области музичке педагогије представим на разним свечаностима, манифестацијама, приредбама, концертима, промоцијама књига, као и на међународним дечјим фестивалима, где су ученици као солисти, под мојим менторством, освојили пет награда за прво и две награде за друго место. До сада.

Стизале су награде и за нашу школу, и то са званичног Републичког такмичења из музичке културе „Триолица“, рекла бих као круна дугогодишњег преданог рада. Хор и дует у својим категоријама освајају прва места са по 97 поена, а група певача прво место са освојених 91 поен. Наш школски хор био је једини представник на такмичењу из Јужног Баната. Представили смо се тужбалицом са подручја КиМ „Заспо Јанко“ у акапела извођењу и традиционалном македонском песмом „Елено, керко“, певајући је двогласно, уз клавирску пратњу наставника и ритмичку пратњу ученика на тарабуци.

Посебну част и привилегију остварили смо учешћем на Свечаној академији, одржаној у Новом Саду, 29. маја ове године, а поводом обележавања осамдесетогодишњице од досељавања Македонаца у Војводину. Учествујући на позив Савета македонске националне мањине, деца су показала спремност и храброст изводећи традиционалне македонске песме пред самим државним врхом Србије и Македоније – набраја Ивана, коју сад питамо како одабира чланове хора.

– Чланове хора чине деца која су прошла пут од предшколске радионице, коју организујем у оквиру ПУ „Срећно детинство“ у Пландишту, где су се деца припремала и обликовала слух. Затим, при упису у први разред врши се индивидуална процена њихових музичких способности, потом и селекција, и тако деца улазе у припремну групу. Када проценим да су обликовали и оформили свој гласни апарат, научили, пре свега, правилном дисању, деца се пребацују у прву поставу школског хора, који чине деца од другог до осмог разреда.

Хор тренутно има око 40 сталних чланова и изводи традиционалне, духовне, популарне забавне песме, како на матерњем, тако и на страном језику. Ученици који показују виши ниво интересовања бирају се као солисти за фестивале и разна такмичења, а такође се усмеравају ка музичкој и балетској школи – каже нам наша саговорница, додајући да је у свему томе „битан таленат, пажљиво праћење излагања наставника, као и упоран и предан рад, и онда је сваки сан остварив“.

Да чујемо и чиме је то Ивана најзадовољнија:

– У свом послу сам најзадовољнија енергијом и љубављу коју ми деца узвраћају. Срећна сам и привилегована што имам прилику да обележим њихово детињство и оставим печат у одрастању многих генерација. Осећам радост кад их видим да весели, уз песму, одлазе кућама и да се осећају поносно на своје успехе. Уважавам велику љубав од ученика и то ми искрено импонује. Сваке године се све више деце опредељује за упис у музичку школу. Неке ученице су уписале соло певање, па чак и кад упишу средње школе које нису део уметничких школа, оне настављају да певају у неким културним друштвима, хоровима, па чак и бендовима. Дакле, настављају да се баве музиком и у њој проналазе инспирацију, неку врсту духовног филтрирања, тј. душевни мир и задовољство – поручује, са задовољством, такође, Ивана, без сумње, не само изузетна уметница, него и изузетно елоквентна и пријатна саговорница.

А шта ради Ивана кад није са децом и кад не мисли о музици?

– Свој мир проналазим у природи, пејзажима наше чаробне равнице. Волим да се бавим ботаником, узгојем различитог цвећа. Такође, волим животиње. Имамо мачку, а бринемо се о псу, о нашој миљеници Ленки.

Инспирацију и мир проналазим на Вршачком брегу и Градском језеру, где породично проводимо време у дугим шетњама и рекреацији – завршава ову нашу, не баш обичну, причу Ивана Градишар, наставница, певачица, хармоникашица, уметница, мајка две ћерке… Нешто смо сигурно заборавили.

Јер, једна је Ивана.

С. Батало