КСЕНИЈА ... Аутопортрет

Незаборавник

Прича о  Ксенији Илијевић, сликарки и педагогу, али и о…

ЈЕДИНА ЖЕНА У ГРУПИ „ПАНЧЕВО 5“

• Иако она никада није заборављала на своју Црепају, којој је поклонила и свој легат, она је, заборављена, умрла у једном старачком дому, остављајући иза себе само своје бројне слике и цртеже, трајне вредности

Давнашњи преци становника данашње Црепаје  доселили су се на ове просторе из Панчева, Јабуке, Сефкерина, Иланџе… те 1774. године, да би већ после две године сазидали прву цркву, а годину дана касније и прву основну школу. Први поп и први учитељ био је Лука Илијевић.

    Портрет мајке

Један од његових потомака је и један од два Лазара Илијевића, онај који је био међу шесторицом Црепајаца који су присуствовали Скупштини, на којој су, 25. новембра 1918. године, Банат, Бачка, Барања и, дан раније, Срем присаједињени Србији, а шест дана касније и Краљевини Србије, Хрватске и Словеније.

Тај Лазар Илијевић, иначе, учитељ, у браку са Зорком Илијевић, рођеном Димитријевић, пет година касније добио је кћерку Ксенију, која ће већ од раних дана кренути мајчинским стопама – у свет сликарства, а потом и очевим  – у свет педагогије.

ЈОШ И ОВО…
 Ксенија Илијевић је излагала на бројним изложбама широм света и носилац је разних признања и добитница многих награда.
Била је чланица Удружења ликовних уметника Војводине (од 1950. године) и Удружења ликовних уметника Србије (од 1953. године).
Осим у Библиотеци у родној Црепаји, њене слике могу се видети и у Народном музеју у Панчеву, Музеју савремене уметности у Београду, Галерији Матице српске, Галерији савремене ликовне уметности у Новом Саду… као и на зидовима многих установа и предузећа широм Војводине, али и у приватним становима.
А за крај и не баш нешто што иде за крај, а то је да се прича да су након њене смрти и рушења њене куће неки акварели и пастели завршили на депонији!

Још мало о крвним и сродним везама, али и о томе да ништа није случајно. Ксенија Илијевић била је у блиском сродству са Урошем Предићем, великим сликаром, родом из Орловата, док је мајка Михајла Пупина, светски признатог научника, родом из Идвора,  била сестра Ксенијиног прадеде Михајла.

А кад смо већ код Предића и Пупина, има назнака да су њих двојица заједно похађали немачку школу, баш у Црепаји, а оно што је неспорно, обојица су били у блиским односима са црепајачком фамилијом Олћан, познатој по великом богатству, али и угледу међу „обичним“ светом.

Портрет оца који чита новине

Ксенија Илијевић, чланица Групе „Панчево 5“ коју, поред ње, чине и сликри Стојан Трумић, Јован Витомиров, Добривоје Војиновић и вајар Божидар Јововић, рођена је 1923. године у Црепаји, где је завршила и основну школу. Своје прве ликовне кораке чини уз помоћ своје мајке, да би убрзо почела да посећује сликарске изложбе у Београду, где је имала прилику да се сусретне са више значајних сликара тога времена. Нарочито велики утицај на њено даље уметничко стваралаштво у сфери ликовне уметности имала је посета атељеу свог рођака, Уроша Предића, тада већ афирмисаног и угледног уметника.

Уочи почетка Другог светског рата, са својих 15 година, због премештаја њеног оца, сели се у Панчево, да би 1942. година успешно завршила школовање у панчевачкој Гимназији, која ће 1958. године понети име управо њеног рођака,  Уроша Предића, а у којој су се школовали и Михајло Пупин и Милош Црњански и Васа Живковић и… бројни други великани са јужнобанатских простора.

По завршетку средњег школовања, са већ јасним уметничким опредељењем, Ксенија Илијевић уписује Академију ликовних уметности у Београду, да би се, због ратних дејстава приликом ослобађања Београда, вратила у своју Црепају. Две године после завршетка рата враћа се у Београд, али на наставнички одсек, да би крајем јуна 1948. године дипломирала у класи професора Косте Хакмана.

Ксенија Илијевић у свом сликарском опусу има преко 3000 радова, највише у уљу  – 1400,  а у акварелу 350 и 160 пастела. Сем тога, иза ње је остало и 1400 цртежа, са разним садржајима и порукама.

Ксенија је много путовала. Године 1954. посетила је Париз, познат као „град светлости“, али су после те посете њене слике биле прожете углавном, уместо светлости и топлоте, тамом и хладноћом. Али то је та уметничка визија стварности, коју сваки уметник доживљава на свој, посебан начин.

„ПАНЧЕВО 5“… плакат поводом обележевања 60 година постојања уметничке групе

Прве слике Ксеније Илијевић биле су у имресионистичком стилу, да би потом мотивацију налазила и у експресионизму, кубизму, фовизму, као и у апстрактној уметности. Њена главна инспирација била је река Тамиш, мртва природа, цвеће, пејзажи, ентеријер и акт. Највише слика је урадила на акварелској хартији и лесониту.

Осим што се бавила сликарством, Ксенија Илијевић је била и педагошки радник. Као ликовни педагог радила је у панчевачкој ОШ „Јован Јовановић Змај“, као и у школи где је завшила средње образовање – Гимназији „Урош Предић“, али никада није заборавила своју Црепају. Напротив, увек јој се радошћу враћала, и као сликарка и као педагошки радник. Није имала потомство, али је изузетно волела децу и с посебним жаром се трудила да их научи да разликују праве вредности од оних других, да науче да гледају на свет очима које виде више и даље. А онда, као резултат тих жеља…

ЛЕГАТ… шест од 34 слике које је Ксенија поклонила својој Црепаји (Архива ТО Ковачица)

Ксенија Илијевић, поводом тридесете годишњице свог уметничког рада, поклања својој Црепаји легат од 34 слике, које су смештене у црепајачки Дом културе, а онда, пошто је 2003. године Дом престао са радом, слике преузима Општинска библиотека Ковачица, која их поставља на зидове  једне од просторија Огранка  Библиотеке у Црепаји, где се и данас налазе.

Своју прву изложбу Ксенија Илијевић је организовала 1953. године, за коју се са сигурношћу не може тврдити да је и одржана (тог дана умро је Борис Кидрич, па…), а последњу, заједно са својим ученицима, 1998. године, у својој Црепаји.

Умрла је, несхватљиво заборављена, у једном старачком дому, 15. августа 2005. године и сахрањена на старом православном гробљу у Панчеву.

С. Батало