Разговор с поводом

Никола Влајић, етнолог саветник у Заводу за заштиту споменика културе Панчево

У „НОЋИ МУЗЕЈА“ О ВАСИ ЖИВКОВИЋУ

• У јуну излази треће издање књиге „Куће и људи“, у септембру обележавање 75 година од смрти Јована Ердељановића, првог етнолога на Балкану, а онда…

У другом делу нашег разговора са Николом Влајићем, етнологом саветником у Заводу за заштиту споменика културе Панчево, добитником прошлогодишње Новембарске награде града Панчева, питали смо га о плановима за ову годину, али и о још о нечему, што овог човека сврстава у ред изузетних Панчеваца.

Ова година ће бити веома занимљива за Николу Влајића, у професионалном смислу јер га, како каже, очекује пуно посла и пуно планова које треба реализовати. Почетак године је обележила изложба и каталог поводом годишњице оснивања панчевачке уметничке Групе 5, на којој је приказао одређен број слика у чему су му помогли наследници ових панчевачких сликара а са којима је лично у пријатељским односима. Поред тога, план је да у оквиру Ноћи музеја наш саговорник одржи предавање под називом „Неке појединости из живота проте Васе Живковића“ које ће пратити приказивањем слајдова.

– Одмах после тога, негде у јуну ме чека излазак трећег издања књиге „Куће и људи“, а убрзо потом и публикација од око две стотине страна о натписима са надгробних споменика са панчевачких гробаља. То је посао који сам почео још 70-их година прошлог века пошто сам дипломирао на тему погребних обичаја Срба и Румуна у Банату. Ту се ради о посебном виду народног лирског изражавања којим се обично описује како је покојник страдао и до сада сам прикупио око шест стотина тих натписа, а оне прикупљене на панчевачком Православном гробљу сам већ и објавио у прошлогодишњем броју „Гласника музеја“. Можда највећа и најјача изложба ме чека 16. септембра са темом обележавања 75. годишњице од смрти Јована Ердељановића, првог етнолога на Балкану – објашњава Влајић своје планове за ову годину током које га очекује и заслужени одлазак у пензију.

Ипак, његова намера је да свакако све ово планирано приведе крају, без обзира на то, а на срећу нас, Панчеваца.

КАРИЈЕРА

  Никола Влајић је, осим етнологије, завршио и студије богословије, као и средњу библиотекарску школу. Управо та средња школа му је много помогла да се запосли у панчевачком Музеју и да се на тај начин професионално почне бавити историјим Панчева. Како сам каже, Музеј је тада желео да формира своју библиотеку и игром случаја, он се на конкурс јавио баш тада. Тако се запослио у панчевачком Музеју из кога је, заједно са групом колега отишао и учествовао у оснивању Завода за заштиту споменика културе у коме и данас ради. Треба напоменути да је Влајић једно време обављао и дужност директора ове панчевачке установе културе.

РЕЦЕПТ

  Наш саговорник се највише труди да током својих предавања на што занимљивији начин публици представи историју, а његов рецепт је да свако предавање „зачини“ са детаљима који су мало познати, па чак и неким његовим колегама. А начин како до њих долази је, како каже, веома једноставан: – Ја читам цео дан, и пре подне и после подне, не читам новине а и лепу литературу читам веома ретко. Дане проводим по библиотекама, архивима читајући стручну литературу или на терену, истражујући – каже он. Наравно, Никола Влајић зна да са публиком подели и понеку анегдоту или занимљивост везане за бројне теме којима се бави.

И. Владан