Гроздана Миленков, директорка Завода за заштиту споменика културе у Панчеву ЈУЖНИ БАНАТ- УВЕК ИМА НЕИСПРИЧАНИХ ПРИЧА

ПРОЈЕКАТ ЗА ПРОЈЕКТОМ... Гроздана Миленков

Разговор с поводом

Гроздана Миленков, директорка Завода за заштиту споменика културе у Панчеву

ЈУЖНИ БАНАТ- УВЕК ИМА НЕИСПРИЧАНИХ ПРИЧА

• Завод за заштиту споменика културе Панчево ових дана је започео археолошка истраживања на простору Остатка тврђаве града Ковина • Поред овог пројекта, у току су и пројекти који се баве истраживањима надгробних споменика у јужном Банату, живота у Банатској војној граници, а ради се и на ревалоризацији и ревизији културних добара од великог значаја на територији јужног Баната

Завод за заштиту споменика културе у Панчеву, у сарадњи са Туристичком организацијом општине Ковин, 18. октобра, започео је археолошка ископавања и истраживања на простору Остатака тврђаве града Ковина, која су наставак прошлогодишње кампање током које је истражен део простора ове куле. Том приликом су откривени део зида и масивни темељи куле, који до тада нису у потпуности истражени. Археолошки је истражено 90 квадратних метара и рашчићена је површина око јужног зида и изнад два контрафора са јужне стране куле, површине 70 квадрата. У току радова констатован је део очуваног зида од опеке, ширине 1,70 метара који се пружао од западног контрафора, у правцу североистока, на темељу од масивног ломљеног камена, везаног кречним малтером. Очувани део темеља се степенасто спушта ка унутрашњости куле. За градњу је коришћено више различитих врста камена, у највећој мери гнајса, и мало гранита и пешчара. Приликом ископавања нађена је велика количина покретног археолошког материјала, највише керамике и животињских костију. Керамички материјал припада углавном периоду од 17. до 19. века, као нешто мало материјала из периода праисторије – бронзаног доба.

– Средњовековни град Ковин подигнут је на десној обали Дунава, на узвишењу које доминира ширим простором и уједно представља природну заштиту и мостобран преко реке. Могло му се прићи само узвишеном лесном гредом којом се данас пружа урбано језгро савременог града. Данас се још једино виде темељи зидова куле са пиластрима и мањи део бедема. Северни део утврђења је правоугаони простор димензија 130х150 метара, чији се остаци бедема могу пратити на западној и северној ивици платоа. Улаз у овај део утврђења налазио се на средини северног бедема – каже Гроздана Миленков, директорка панчевачког Завода за заштиту споменика културе и додаје да се на овој локацији вршена мања заштитна и сондажна истраживања вршена 1968. и 1986. године, као и да се истраживања која су у току финансирају из буџета Општине Ковин.

Иначе, поред ових истраживања, Завод реализује још неколико пројеката, међу којима су и три пројекта из области непокретног културног наслеђа а која се финансирају средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Први пројекат који реализује мултидисциплинарни тим стручњака ове установе подразумева анализу тренутног стања 48 непокретних културних добара од великог значаја са територије јужног Баната, њихову ревалоризацију и ревизију, фотографисање и израду недостајуће техничке документације савременим методама. Како нам је рекла наша саговорница, градитељско наслеђе Јужног Баната изложено је утицајима различих процеса који су у значајној мери допринели његовој угрожености и довели до одређеног степена девастације, нарочито непокретних културних добара од великог значаја. Отуд се реализује прва од три фазе овог пројекта под називом „Непокретна културна добра од великог значаја на територији Јужног Баната – ревизија и ревалоризација“ која има за циљ измену и допуну постојећих одлука у светлу извршене анализе, односно ревизије, након чега ће резултати пројекта бити представљена у Студији заштите непокретних културних добара од великог значаја на територији Јужног Баната.

Истраживачки пројекат „Надгробна архитектура на територији Јужног Баната“ има за циљ да утврди постојање, и истакне вредност бројних објеката фунералне архитектуре као материјалних творевина културе сећања на територији Јужног Баната. Руководилац пројкекта је арихтекта конзерватор Димитрије Љ. Маринковић и у току је теренско истраживање које за циљ има фотографисање, затим попис, као и мапирање. На прикупљеној грађи биће извршена одговарајућа историјско-уметничка анализа којом би се истражила и утврдила естетска, конструктивна и функционална обележја ове врсте архитектонског наслеђа – наводи директорка Миленков и каже да је идеја да се, на основу добијених резултата, поједини објекти или комплекси предложе и утврде за непокретна културна добра како би се сачувао велики број градитељских творевина ове врсте. корисника, корисника његове околине, као и заштита његових културно-историјских вредности.

Трећи, можда и најзанимљивији од поменутих пројеката панчевачког Завода, то је пројекат интердисциплинарног истраживања живота становника у Банатској војној граници на територији данашњег јужног Баната. Планиран као вишегодишњи, овај пројекат, који ће се реализовати у седам фаза, обухватиће истраживање свих сегмената живота за време трајања Банатске војне границе, од 1764. до 1872. године, односно формирање територије, уређење простора и војне организације, демографских и економских промена и друштвених прилика у Банатској војној граници, као и утицај који је оставила на идентитет простора Јужног Баната, али и целокупну европску историју.

НАСТАВАК ИСТРАЖИВАЊА… Тврђава у Ковину

– Банатска војна граница и њен значај имали су велики утицај на све народе који су живели у њој, као и на све области јавног живота: политичко уређење, економски развој, просвету, културу. Истраживање се односи на проучавање градитељског наслеђа из времена Банатске војне границе како у урбаним, тако и у руралним срединама, укључујући војне, привредне и пољопривредне објекте каратеристичне за живот у граници. Ту спадају јавне зграде и објекти за становање изграђени за војне потребе, као и услужне зграде: магацини, ватрогасне станице, канали, бунари и саобраћајна инфраструктура… – каже наша саговорница и напомиње да ће посебна пажња бити посвећена обавезама граничара, кнезовима и официрима у функцији представника заједница, као и ангажовању граничара у случају рата.

Поред самог истраживања, циљ овог пројекта, којим руководи Слободанка Перовић, историчар-конзерватор Завода, је и да јавности презентује резултате спроведеног истраживања путем конференције, изложби и публиковањем монографије „Живот у Банатској војној граници 1764-1872.“. Директорка Миленков додаје да је у току анализа грађе прикупљене теренским истраживањем које је за ову годину као основну тему имало управо истраживање јавног и приватног живота у градовима и селима у Банатској војној граници на територији јужног Баната.

– Реализацијом овог интердисциплинарног истраживања са становишта историје, архитектуре, историје уметности и етнологије доћи ћемо до резутата помоћу којих ће бити могуће реконструисати живот у Банатској војној граници, од периода формирања до њеног укидања – закључује Гроздана Миленков, директорка Завода за заштиту споменика културе Панчево.

                                                                     (Старт 013)

Пројекат „Град Панчево – грађанин као кључни атер локалне самоуправе града“ су/финансирао Град Панчево