Интервју

Сара Павловски, професорка балета, европска првакиња, оснивач Балетског студија „Сара Павловски“ у Панчеву

БАЛЕТ ЈЕ СВЕТ У КОМЕ ЖЕЛИМ ДА ОСТАНЕМ

• За мене балет није само професија, већ начин живота, дисциплина, посвећеност и, пре свега, велика љубав. Од најранијих дана сам знала да је то свет у коме желим да останем

• Балетски студио настао је из моје велике жеље да створим место на коме ће деца моћи да уче, напредују, друже се и, пре свега, заволе игру

• Реците нам нешто о себи. Откуд Сара у свету балета и на који начин се данас бавите балетом?

– У свету балета сам већ 18 година и могу слободно да кажем да је балет постао велики део мог живота. За мене балет није само професија, већ начин живота, дисциплина, посвећеност и, пре свега, велика љубав.

Од најранијих дана сам знала да је то свет у коме желим да останем. Током своје играчке каријере остварила сам значајне резултате. Била сам европски, државни и међународни првак, а титулу европског првака носим више од десет година. Сва та искуства, наступи, такмичења, победе, али и изазови, обликовали су ме и као играча и као педагога.

Данас радим у Државној балетској школи „Димитрије Парлић“, где своје знање и искуство преносим деци, а поред тога већ шест година водим и свој Балетски студио „Сара Павловски“.

• Између осталог, водите и Балетски студио „Сара Павловски“. Када је и како све то почело, са колико деце радите у студију и којег су узраста?

– Балетски студио „Сара Павловски“ настао је из моје велике жеље да створим место на коме ће деца моћи да уче, напредују, друже се и, пре свега, заволе игру. Студио је званично основан 2020. године, а током ових шест година постепено смо расли и градили своју причу.

Студио је у Панчеву и од самог почетка ми је било важно да деци пружим могућност да кроз савремену и модерну игру развијају не само своје плесне способности већ и самопоуздање, дисциплину и љубав према сцени.

Радим са децом различитог узраста, а посебно ми је важно да сваком детету приступим индивидуално у оквиру групног рада – да препознам његове могућности, таленат и карактер и да га постепено усмеравам да буде све боље.

• Где сте све наступали као студио, да ли сарађујете са другим сличним плесним студијима и, коначно, шта је по Вама највећи резултат који сте постигли у свом досадашњем раду у студију?

– Мој студио је учествовао на различитим манифестацијама, концертима и такмичењима. Посебно сам поносна на резултате које су ученице оствариле на такмичењима. Један од значајних успеха је и освојених 14 златних медаља на такмичењу International Dance Open Belgrade, што је за цео наш тим била велика потврда труда и рада.

Ипак, када ме питате шта је највећи резултат, не бих издвојила само медаље и пехаре. Они су свакако важни и драго ми је када се труд награди, али мени је највећа награда када видим како дете напредује – од првог несигурног корака, преко првог наступа, до тренутка када самоуверено стане на сцену и покаже све што је научило.

Трудим се да сарађујем са другим плесним и балетским студијима и да кроз наступе, такмичења и различите манифестације деци омогућимо што више искуства. Верујем да плесна уметност треба да повезује људе и да деца кроз њу треба да упознају нове људе, другачије стилове и различите приступе раду.

• Свакодневно радите са децом. У чему се огледа задовољство рада са децом, са киме је лакше радити – са млађим или мало старијим плесачима, а са киме је рад забавнији?

– Рад са децом ми доноси посебно задовољство јер је сваки дан другачији. Деца су искрена, непосредна и пуна енергије. Са најмлађима је рад разигранији и често пун симпатичних и неочекиваних ситуација, док код старијих ученика могу да пратим озбиљнији напредак и да видим како се годинама уложен рад претвара у сигурност, зрелост и квалитет на сцени.

Не бих рекла да је са једном узрасном групом лакше радити. Сваки узраст носи своје изазове и своју лепоту. Управо ми је занимљиво то што могу да пратим дете кроз различите фазе његовог развоја.

• Шта је оно што Ви лично сматрате најзначајнијим успехом у досадашњем раду са децом?

– Најзначајнијим успехом сматрам то што сам успела да код великог броја деце пробудим љубав према балету и игри. Када дете заволи сцену, када жели да напредује и када научи да не одустаје када нешто није лако – тада знам да смо урадили нешто много веће од саме кореографије или освојене медаље.

Наравно, поносна сам на све успехе и прва места која су моје ученице освајале на такмичењима. Али још више сам поносна на њихов лични развој, дисциплину, самопоуздање и на то какве особе постају.

• Од кога Вам стиже највећа подршка у свакодневном раду?

– Највећа подршка ми, поред мојих ученица и њихових родитеља, стиже од моје породице. Моји родитељи су од самог почетка били мој највећи ослонац и увек су веровали у мене, мој рад и моје одлуке. Њихова подршка ми је посебно важна јер знам колико су труда, одрицања и љубави уложили у мој пут у свету балета. Данас, када се осврнем на све што сам постигла, знам да без њихове подршке и вере у мене тај пут не би био исти.

За мене је балет цео свет. После 18 година и даље осећам исту љубав према њему, само што је данас та љубав обогаћена искуством, педагошким радом и жељом да оно што сам ја научила пренесем неким новим генерацијама. Ако успем да бар једном детету помогнем да заволи сцену и поверује у себе, сматраћу да је мој рад имао прави смисао.

В. Илић