Представљамо…

Радмила Лалић, председница Удружења жена „Жене Козјака“ из Новог Козјака

И ДА СЕ НОВИ КОЗЈАК ОДРЖИ ЖИВИМ

• „Жене Козјака“ нису само удружење жена. То је начин да се људи поново окупе. Да се сачува оно што је некада било део свакодневног живота. Да се не забораве вештине и ручни радови наших мајки и бака. И, оно најважније – да се Нови Козјак одржи живим, не само физички, већ и друштвено

Радмила Лалић рођена је и живи у Новом Козјаку. Како сама каже: „Рођена, живим и из Новог Козјака нигде не идем.“

Поносна је мајка троје деце – два сина и ћерке, а посебно поносна бака осморо унучади. Већи део живота била је домаћица, али је, поред бриге о породици, радила и разне послове – мало у шивари, неколико година за „Граве“ осигурање, као и за МТС, чија је и данас сарадница. Породични је пензионер, али за њу бити пензионер нипошто не значи и – мировати.

Знајући да су се у селу некада одржавала различита дешавања и културни догађаји, у којима су жене увек имале своје место, пожелела је да их поново окупи. И успела је.

У фебруару 2023. године одржан је и први састанак. Одазвао се, за једно мало село са све мање становника, заиста завидан број жена. Те вечери договориле су се да своје удружење назову „Жене Козјака“. Чланице су, помало у шали, а помало и озбиљно, одлучиле да Радмила за почетак буде и председник, и благајник, и „добошар“. Тај почетак, кроз смех каже Радмила, и даље траје.

Данас удружење броји између 15 и 20 чланица. Не могу увек све да буду присутне, али су све обавештене и укључене у оно што се ради. Састају се најмање два пута месечно.

„Све радимо договором, заједно, све смо исте – само сам ја та која координира и држи нас на окупу“, каже Радмила.

Чланице су углавном жене рођене између 1952. и 1966. године. Било је и млађих жена које су се прикључивале, пробале, али су из својих личних разлога одустале. Радмила се, ипак, нада да ће им се у будућности придружити још млађих чланица.

Један од главних циљева „Жена Козјака“ јесте да од заборава сачувају старе ручне радове – вез и све оно што су некада стварале њихове мајке и баке.

Данас поново плету и стварају разне предмете: торбице, привеске, траке за косу и друге рукотворине. Једна од чланица израђивала је сапуне и разне ситнице које су носиле на бројне базаре.

Успеле су да добију и своју просторију у којој се састају, друже и раде. Ту чувају своје радове, али и пехаре, дипломе и захвалнице које су за само три године заједничког рада успеле да освоје и прикупе. А није их мало.

„Жене Козјака“ негују сарадњу са другим удружењима жена. Скоро да не пропуштају дружења и манифестације које организују удружења из околних места, јер желе да упознају друге жене, размене искуства и, како кажу, да после и оне дођу код њих.

Посебно место заузимају једнодневни излети по Србији. То су прилике за дружење, упознавање наше земље и стварање нових пријатељстава.

Свако удружење жена има неку своју особену манифестацију, а „Жене Козјака“ своју одржавају у време манифестације „Дани Новог Козјака“, пред сеоску славу Светог Архангела Михаила – летњег, и носи симпатичан и укусан назив – „Најлепши ролат“.

Оно што наша саговорница посебно истиче јесте да се за три и по године рада „накупило много успомена, дружења, признања, диплома, пехара и захвалница“, али није све у томе, јер за Радмилу и њене другарице „Жене Козјака“ нису само удружење жена.

„То је начин да се људи поново окупе. Да се сачува оно што је некада било део свакодневног живота. Да се не забораве вештине и ручни радови наших мајки и бака. Да жене имају где да се друже, стварају и покажу оно што умеју. И, можда, најважније – да се Нови Козјак одржи живим, не само физички, већ и друштвено“, поручује Радмила, додајући:

„Зато „Жене Козјака“ одлазе на дружења код других, позивају друге код себе, организују манифестације, излете и базаре, стварају нове радове и чувају старе.“

Тренутно „Жене Козјака“ већ имају нове идеје за предстојећу зиму. Да ли ће све успети да остваре – „надамо се да хоћемо“, каже Радмила.

Од оног првог састанка у фебруару 2023. године, када су се жене поново окупиле у „завидном броју“, до данас, „Жене Козјака“ су показале да и мало село може да има велико срце, добру вољу и жене које знају како да се окупе. А на челу тог малог, али сложног женског тима је најмлађа међу њима, Радмила Лалић – председница, благајница, „добошарка“ и, пре свега, она која све њих успешно држи на окупу.

С. Батало