Жене које су мењале свет

Била је и остала најславнија и најпопуларнија књижевница свих времена

АГАТА КРИСТИ – „КРАЉИЦА ЗЛОЧИНА“

Ја сам најсрећнија жена на свету, зато што имам мужа

археолога. Што више старим, све ме више обожава.“

Од свега потребни су ми само писаћи сто и машина за писање“ – рекла је једном Агата Кристи, феномен који траје и трајаће. Криминалистичке приче ове несуђене апотекарке преведене су на сто осамнаест језика и продате у две милијарде примерака широм света.

По броју продатих примерака, њена дека заузимају четврто место у свету, после Библије, Курана и Шекспирових трагедија.

Агата је, иначе, била љубазна, стидљива и повучена госпођа. Волела је цвеће и голф, децу, јак чај, бриџ, добротворне приредбе и лепо опхођење. Али „мале сиве ћелије“, које често помиње Херкул Поаро, Белгијанац на привремном раду у Великој Британији, детектив, славни лик књига леди Агате, нису јој дозволиле да се задовољи смо ктратком каријером апотекарке, а касније домаћице, супруге и мајке. Књижевни рад био је права и веома уносна опсесија ове најбогатије, најславније и најпопуларније књижевнице свих времена.

Рођена је 1890. у англо-америчкој породици (мајка Енглескиња, отац Американац). Припадали су вишој класи. Агата је као дете била плавих, безазлених очију и румених образа. Као девојка је волела да буде у центру пажње. Мушкарце није освајала лепотом, ни женственошћу, али је зато у сваком часу могла да их надмудри и запањи. Највише је привукла Арчибалда Кристијана, који је на велико задовољство њених родитеља, затражио Агатину руку. Пошто јој је муж током Првог светског рата, као пилот, отишао на ратиште, она се добровољно запослила у болници. Ту се испољило њено несвакидашње интересовање за лекове и отрове, а стечено знање касније ће користити за своје романе. Једно врме је радила и у апотеци, ањен најмилији препарат био је арсеник.

Убрзо је збо брачних обавеза одустала од посла апотекарке и посветила се породици. Родила је кћерку Розалину, али је поечла и да пише. Први роман, у којем је главни јунак, касније чувени Херкул Поаро, издавачи су глатко одбили. Агате се због тога није превише секирала. Наставила је да пише са великом енергијом. Након две годије издавач је најзад прихватио да јој одштампа књигу. Подстакнут успехом првог, издавач је са њом потписао уговор за још пет романа и то је био почетак једне сјајне каријере. Фантастичне приче о Поароу, мис Марпи и осталим учесницима у њеним злочинима на папиру нашле су се готово у дому сваког Енглеза, пша и других читалаца широм света. Велики број њених сторија је екранизован.

У приватном животу Агата се, на опште изненађење својих пријатеља, после неколико година брака развела од Арчија због његове прељубе. Није много патила. Удала се за археолога Моуа Малоуна, који је био петнаест година млађи од ње. Умрла је 1976. године, али је остала заувек да живи у библиотекама милиона читалаца, својих поштовалаца.

Њена дела Убиство у Оријент-експресу, Леш у саркофагу, Смрт у Нилу, Десет малих црнаца, Вашар злочина, као и многа друга, начинила су је бесмртном.

(Према: Жене које су мењале свет, Љубисав Милосављевић, Валерија С. Клем)