Жене које су мењале свет
СКАНДАЛОЗНА КЊИЖЕВНИЦА
„Кад год је човеку прилици да о себи говори,
Нехотице изгледа као да се хвали.“ (Жорж Санд)
Жорж Санд, коју сврставју у великана француске књижевности, рођена је у Паризу, 1. јула 1804, као Амандина Луси Орор Дипен, али је у Носан отишла у четвртој години код баке са мајчине стране, након трагичне очеве смрти. Ту је провела детињство, са двогодишњом паузом због школовања у самостану. Након бакине смрти, 1819, вратила се у Париз.
Први рома написала је 1830, заједно са супругом Жилом Сандом, а њен први самостални роман, објављен под псеудонимом Жорж Санд, изашао је 1832. године.
Била је врло несрећна у браку и, након развода, у Паризу живи независно и потпуно се посвећује књижевности. Показује интерес за друштвене доктрине и симпатише социјал-утописте.
Необуздано осећање изражава не само у романима, него и у приватном животу, препуштајући се свим ексцесима срца. Љубавна веза са Жилом Сандом прва је у низу њених сентименталних авантура. У Фрнацуској и Европи тога доба оставила је дубок траг, не само у култури и књижевности, већ и својим начином живота. Своје сународнике скадализовала је стилом животаа и облачења – често је носила мушко одело и пушила лулу, а љубавнике је мењала „као да је мушкарац.“
Већина њених љубавника, а било их је на десетине, били су уметници, а најславнији међу њима био је композитор Шопен. Поред њега, ту су и писац Проспер Мериме, политичар Луј Бланк, глумица Мари Дорвал… Била жестоко критикована за живота, али и цењена, нарочито од стране славних књижевника, њених савременика, као што су Балзак, Иго и Флобер.
Жорж Санд је преминула у Ноану, 8. јуна 1876. године.
Била је веома плодан писац – написала је више од 80 дела, углавном романа, као и позоришне комаде, филозофска дела и трактате о књижевности. Писала је сентименталне, социјалне и сеоске романе и приче. Најважнија дела су јој: Индијана, Лелија, Консуело, Ђавоља бара, Нахоче Франсоа, Она и он, Повест мога живота…
Била је борац за еманципацију жене, за њено право на љубав, а у својим делима оштро је нападала хипокризију и тиранију друштвених конвенција.
