Жене које су мењале свет
ВЕЛИКА, У СЕНЦИ ВЕЛИКОГ МУЖА!
„Људи стварају дела, а жене људе.“ (Роман Ролан)
Једна група научника тврди да велики део Ајнштајнових раних радова којима се прославио, укључујући можда и теорију релативитета, ваља приписати његовој првој супрузи – Милеви Марић.
Реч је, заиста, о непровереним тврдњама које јесу засноване н анизу чињеница, али које би, ако се икад докажу, могле да промене слику о Ајнштајну, обожаваном симболу генијалности.
Ко је била Милева Марић, жена око које се и данас научници споре у вези њеног утицаја на укупни рад Алберта Ајнштајна?
Родила се у Тителу, 19. децембра 1875, као треће од петоро деце у породици Милоша Марића. Ниже и средње образовање Милева је стекла у Руми, Шапцу, Сремској Митровици, Новом Саду, Загребу и Цириху, где је, са одличним успехом, завршила последњи разред средње школе. Матуру је полагала у Берну.
У свим школама и разредима била је одлична ученица, са посебним даром за математику и физику. Из ових предмета је за класу одскакала од најбољих ученика у разреду.
По завршетку матуре уписала се на Циришку политехнику, одсек за математику и физику, на коме је било уписано пет студената, од којих је, као најстарија, и једина студенткиња, била Милева Марић, а најмлађи студент, рођен 14. марта 1879. године – Алберт Ајнштајн.
Двадесетједногодишња тамнокоса Српкиња, која је сањала да постане велики физичар, у упознаје седамнаестогодишњег Ајнштајна, боемског изгледа, коврџаве косе и топлих тамних очију. Постали су љубавници, делећи уједно и уџбенике. Живећи заједно, у кревету су причали и о атомској кинетици и електродинамици.
Упркос противљењу њеног оца, Милева и Ајнштајн су се венчали 6. јануара 1903, годину дана пошто су ванбрачно добили ћерку Лизарел, којој се касније изгубио сваки траг. Претпоставља се да су је дали на усвајање у Нови Сад, међутим, о њој се никада више ништа није чуло.
У брачној заједници рођена су два сина: Ханс Алберт, који је постао професор механике на Беркли универзитету у Калифорнији, и Едвард, који је имао велики дар за музику.
Пред избијање Првог светског рата, 1914. године, Милева и Ајнштајн су се раздвојили, а пет година касније и развели. Ајнштајн је 1921. добио Нобелову награду, да би њен новчани део поклонио бившој супрузи – Милеви, што су њихови пријатељи коментарисали да јој платио да би ћутала.
Поставши већ славни научник у светским размерама, Ајнштајн се поново жени, сели у Америку, док су Милева и два њихова сина били препуштени сами себи. Млађи син Едвард умро је у душевној болници, а да га отац никада није обишао, док други син, Ханс Алберт, добио двоје деце, сина Бернарда и ћерку Евелин, који су једини директни потомци Милеве и Алберта. После развода од Милеве, Ајнштајн није ништа значајније изумео.
Милева је умрла 1948. и никад није под својим именом објавила ниједан научни рад. Ајнштајнови биографи описивали су је као тмурну Словенку, лошу домаћицу, недовољно бистру да прати свог супруга у нови свет релативитета, чиме није заслкужила ништа друго него да падне – у заборав.
Најпровокативнији доказ о учешћу Милеве у Ајнштајновом научном опусу, који је највише био оспораван, изено је руски физичар Абрам Јофе, који је тврдио да је 1905. видео оригиналне списе о теорији релативитета, који су били потписани Ајнштајн – Марић. Ако и јесте тако било, што је врло вероватно, то су једини радови које је она потписала,
Довољни да ову трагичну Српкињу дигну на пијадестал заслужних жена које су допринеле мењању светске историје. Осим тога, Милева је била оличење моралне снаге, чистоте мисли, строгости према себи, објективности, неподмитљивости у оценама – квалитета који се заједно ретко срећу у једној личности.
