Жене које су мењале свет
Њених 50 година владавине обележено је пропадањем Кине и пропашћу царства
КАД СЕ КОНКУБИНА ПРИБЛИЖИ ЦАРУ!
„Жена, очито, има нешто од паукове природе,
у своје мреже ухвати све што јој допадне,
али се гости само оним што јој се свиђа.“
(Калистрат Хогас)
Цу – Ши је рођена 29. новембра 1835. године, у време династије Манчу. Отац јој је био мандарин, један од хиљаде малих државних функционера, који су у то време насељавали Пекинг. Судбина јој је одредила да постане конкубина. Године 1851, када је имала само 16 година и када се бирао харем за новог цара Шин Фенга, изабрана је да уђе у царску палату, што је у ондашњем друштву била част за једну младу девојку.
Била је близу владарској столици, али положај конкубине најнижег ранга није јој дозвољавао да види цара. Посматрајући интриге у царској палати, брзо је схватила шта треба да ради да би дошла на сам врх власти.
Цу-Ши је увек била сналажљиво дете и још сналажљивија конкубина. Сама је научила да црта и пише, што уопште није мало, јер су у то време Кинескиње углавном биле неписмене.
Пошто њена блиска пријатељица, царица, ни после три године није успела да роди наследника кинеском цару, уз помоћ евнуха Цу-Ши је успела да код цара Шин Фенга обезбеди привилегију рађања престолонаследника. Тако је, 1856, Цу-Ши цару родила сина. Касније се сећала: „Морам да кажем да сма била паметна жена, јер сам битке које сам водила добијала. Када сам стигла на двор, покојни цар се веома везао за мене… имала сам среће што сам му родила сина, јер ме је то учинило неприкосновеном у његовим очима.“
Цар Шин Фенг је умро 1861, а Цу-Шиин син, Цаи-Чун проглашен је за цара. Пошто је био малолетан, именовано је седам регената, међу којима су били и Цу-Ши и Ниухуру, бивша кинеска царица, да управљају Кином. Цу-Ши је тада имала 26 година, а њен син пет година. Врло брзо се ослободила осталих регената, успут преузимајући и њихово богатство, и сконцетрисала моћ и власт у своје руке.
Када је млади цар напунио 16 година, било је време да с ежени и да буде крунисан. Оженио се 1872, а крунисан следеће године. Владавина му није била ни славна ни срећна. Није волео државне послове, више му се свиђало да настави са лагодним животом без обавеза, који је до тада водио. На власти је био свега две године, ако се то може назвати владавином, и као деветнаестогодишњак умро је од великих богиња.
Уз помоћ својих верних пријатеља, Цу-Ши је на трон Кине поставила нећака Куанг-Шуа, који је имао само три године. Тиме је себи обезбедила владавину и за наредну деценију. Нажалост, та владавина била је катастрофална. Ни она, ни њени саветници нису имали јасну политичку замисао како да развију моћну царевину, а врло брзо, уз сву беду и сиромаштво у којој је живео народ, Кина је заратила, безмало, са целим светом. Против ње су били Јапан, Кореја, Велика Британија, Француска, Америка, Немачка… Једини начин да се ситуација промени био је да се уведу реформе, чему се јавно успротивила једна особа – Цу-Ши.
Кулминација је уследила почетком XX века, када је кинеска младеж подигла устанак против странаца који су у то време желели да се инфилтрирају у Кини. Имали су подршку царице коју нису волели. Били су поражени од стране осам великих западних земаља.
Али, то није био крај владавине Цу-Ши. Користећи разне методе, опстала је на власти све до своје смрти, 1908. године. Њена сахрана је коштала огромно богатство, а Кина је само три године после њене смрти, од царевине постала република. Великим делом и њеном заслугом.
(Према: Жене које су мењале свет, Љубисав Милосављевић и Валерија С. Клем)
