Досије 013

Ко је била прва старлета у историји, која је са лакоћом доводила у кревет чак и краљеве, грофове, принчеве…

ПАКЛЕНА МЕРИ, ОД КУРТИЗАНЕ ДО ДИПЛОМАТЕ

• Тренутак „непажње“, када су јој се, приликом пада са коња, виделе гаћице, постао је за њу тренутак славе, коју је она знала добро да искористи. Врата њеног дома била су отворена 24 часа за богате и моћне мушкарце, да би убрзо и сама постала и те како моћна и утицајна

У историји је увек било дама чији је једини квалитет био способност да својим понашањем анимирају јавност, али и да још неким, додатним способностима допру до оних који се налазе на највишим друштвеним функцијама, укључујући ту и шефове држава, краљеве, принчеве…

Форма се мењала, али суштина је остајала иста. Својом атрактивном појавом те жене биле су и остале фаталне за многе судбине, и то не само појединаца. Таквих жена било је још у старој Грчкој, а тек да не говоримо о Римском царству, али прва старлета, бар у данашњем значењу тог појма, појављује се у 18. веку. Била је то Мери Несбит.

Плавокоса Мери, атрактивна и слободоумна куртизана, са лакоћом је допирала до највиших слојева енглеског друштва, па чак и до оних са племићким титулама. Врата њеног дома била су отворена 24 часа за богате и моћне мушкарце, да би убрзо и сама постала и те како моћна и утицајна.

Родила се у сиромашној породици, али јој сиротињски живот није био суђен. Њена лепота и кокетност непорециво су јој крчиле пут у сам врх енглеског крем друштва. Убрзо је ушла у средиште најзначајнијих друштвених збивања тог времена, а мушкарци су за њом просто губили главу. И то они најбогатији и најмоћнији.

Тренутак „непажње“, када су јој се, приликом пада са коња, виделе гаћице, постао је за њу тренутак славе, коју је она знала добро да искористи. А тек када је својим бројним обожаваоцима послала своју слику, умножену у много примерака, а насликану руком чувеног Џошуе Рејнолдса, њена узлазна путања кретала се брзином муње.

Била је то коначна прекретница у њеном животу, „трик“ је упалио, винуо је у небеса, постајући радо виђен гост на најексклузивнијим баловима и забавама.

Први њен љубавник, јавни, разуме се, био је Симон Лутре, познат као „Краљ пакла“, те се оправдано сумња да је он „крив“ за њен надимак „Паклена Мери“. Он јој је и одредио даљу судбину. Упознавши је са Александром Несбитом, најмлађим сином богатог банкара из Лондона, отворио јој је врата и за прву брачну везу.

Био је то, за њу, брак из снова: невиђени комфор, луксуз из бајке, а поврх свега, комодитет да, као независна жена, ради шта хоће, али и спава с ким хоће. Мозак њеног супруга то није могао да издржи.

Њена бројна неверства, раскалашност и недостатак било каквог уважавања довели су Александра до лудила и он је убрзо и преминуо. Али, упркос прељуби и размирицама са господином Несбитом, она је наследила сав његов иметак.

И не само то – из љубавне везе са Августом Хервејем, трећим ерлом од Бристола, постала је још богатија јер јој је и он пре смрти преписао све своје богатство као „најдражем и најбољем пријатељу“.

Не узбуђујући се превише због смрти супруга, Мери поново ангажује сликара Рејнолдса, са жељом да је представи као богату и самосталну жену, а са голубом у руци, и као симболом љубави и невиности. Био је то покушај да „опере“ дотадашњу и те како умрљану репутацију.

Али она и даље иде из кревета у кревет утицајних и богатих људи – официра, грофова, владиних секретара и других бројних мушкараца, за које је било довољно да су имали политичке амбиције. Из тих веза постајала је све утицајнија и све богатија. Осим скупоценог накита, одеће и намештаја, добијала је чак и читава имања.

Међутим, током Француске револуције каријера Мери Несбит креће сасвим другом путањом. Постаје својеврсни дипломата. Претпоставка је да ју је тадашњи премијер Вилијам Пит ангажовао као агента, како би преко ње остварио своје намере да обнови француску монархију. Од тада јавност почиње да је посматра сасвим другачијим очима.

Једне тадашње дневне новине пишу да је „ова прослављена дама, упркос промискуитету у свом животу, стекла једну узвишеност и достојанство, успевши да искористи свој утицај у правом смеру и на најбољи начин“.

Од тада ће Мери путовати по иностранству, представљајући Велику Британију као успешна дипломаткиња.

Умире у Паризу, где је и сахрањена 4. новембра 1825. године, у својој 82. години.

СиБ