Оно што остаје

Културно наслеђе јужног Баната – Непокретна културна добра од изузетног значаја

ВЛАДИЧАНСКИ ДВОР У ВРШЦУ

• Двор је изграђен прилозима вршачких добротвора, а у сећању Вршчана остала је прича о довитљивости владике Јована

Налази се у центру Вршца, у Дворској улици бр. 20, прекопута Саборне цркве Светог Николе. Изграђен је у време владике Јована Ђорђевића, након што је 1750. године седиште епархије враћено из Карансебеша у Вршац.

    Име пројектанта није сачувано, али је сачувана легенда о градњи двора „какав ниједан српски владика нема нити ће икад имати“, како је владика Јован говорио. Предање каже да, иако се знало да у дворској благајни нема пара за подизање велелепне палате какву је замислио, владика није одустајао од свог наума. Досетио се и објавио да црква жели од својих парохијана да позајми новац за зидање дворца и то уз велике камате. Објава је подстакла све оне који су то могли, зајам и дају. Када је градња двора завршена, владика је позвао парохијане на свечани ручак и најавио враћање зајма. Међутим, пре него што су сели за сто, позвао је најбогатијег трговца у граду и замолио га да, после захвалног говора и објаве да почиње враћање зајма, овај устане и јавно се одрекне позајмљеног новца, а владика ће њему, кад све прође, исплатити дуг. Трговац се на тренутак порадовао што ће њему дуг бити враћен, а осталима неће, па је тако и урадио, исцепао је своју признаницу испред присутних  суграђана. Сви су били непријатно изненађени, али да се не би осрамотили, редом су сви исцепали своје признанице. Када је касније трговац затражио од владике да му врати обећани дуг, владика му је одговорио да не може пошто је признаница исцепана. Остало је записано да је  Владичански двор изграђен прилозима вршачких добротвора, а у сећању Вршчана је остала прича о довитљивости владике Јована.

     Градња двора је завршена 1759. године, а већ 1787. године Арсеније IV Јовановић Шакабента је извршио неке мање измене. Садашњи изглед фасаде потиче из 1904. године, када је завршена адаптација коју је предузео владика Гаврило Змејановић.

Владичански двор је једноспратна, монументална грађевина, првобитно конципирана у духу барока. Имала је двоструко заломљене пирамидалне кровове изнад централног и бочних ризалита, који су приликом адаптације  замањени мансардним куполама. Фасада је тада добила богатији фасадни украс необарокне и неоренесансне стилизације, а некадашњи централни балкон на стубовима замењен је балконом на масивним конзолама.

    Двор је богато украшен и у унутрашњости, посебно зидови и таванице централноиг хола са степеништем и свечане сале на спрату. У двору се чува збирка уметничких слика XVIII и XIX века, од којих је посебно вредна збирка портрета, велики број икона, богослужбених књига и предмета. Дворска капела, која се налази у склопу објекта, има зидани иконостас са штуко-пластиком барокне стилизације, који је између 1761. и 1763. године осликао сликар Никола Нешковић.

    Двор је некада био окружен великим парком са задње стране и лепим барокним вртом са предње. Временом је дошло до промена, тако да данас двор окружује знатно мање двориште са оскуднијим зеленилом.

Старт 013

(Према: Културно наслеђе Баната – Европско наслеђе)

Пројекат „Вршац некад и сад – оно што остаје“ суфинансира Град Вршац.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају

ставове органа који је доделио средства.