Незаборавник

Село Милетићево – кратка шетња кроз историју

СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ НА РАРОШ ПУСТАРИ

• После Првог светског рата и распада Аустроугарске, нове, српске власти, одузимају Карачонију његово имање и поклањају га српским добровољцима

Милетићево је једно од 13 насељених места у општини Пландиште. Данас има онолико становника колико је, по попису из 1923. године, имало породица – 450, ако и толико.

Када је реч о краткој шетњи кроз историју овог места, и нема баш превише простора за враћање у далеку прошлост. Само стотинак година уназад.

Милетићево је насељено после Првог светског рата на некадашњој пустари Рарош. Име пустаре потиче од насеља са истим именом, које је у револуционарној 1848. спаљено до темеља. Остаци села названи су Рарош-пуста. После те 1848. земљиште површине око 12 хиљада катастарских јутара било је у власништву мађарског грофа Карачонија.  После Првог светског рата и распада Аустроугарске, нове, српске власти, одузимају Карачонију његово имање и поклањају га српским добровољцима,  који су се борили за слободу Србије од 1912. до 1918. године, у оба Балканска и у Првом светском рату. Свако од њих добио је по пет хектара.

Е, сад, по Јездимиру Марковићу, насељавање добровољаца почело је 1920. године, а по Феликсу Милекеру, годину дана касније. Но, било како било, на добијену земљу насељавали су колонисти из Лике, Кордуна, Далмације, Босне, Херцеговине, Санџака…

Године 1922. додељени су и плацеви за изградњу кућа, а до тада су колонисти живели у становима и шталама слуга грофа Карачонија, да би онда Јездимир Марковић, у складу са овлашћењима произишлим из Закона о аграрној реформи иселио спахијске слуге и уселио добровољце, што баш и није био лак посао. Исте те, 1922. године, насеље Рарош добија ново име – Милетићево, а по тадашњем министру за аграрну реформу Крсти Милетићу.

Разграничењем са Румунијом, 1923. године, Милетићево је остало без 1800 јутара ораница, чиме је онемогућено планирано насељавање још око 450 породица.

По попису из 1931. године Милетићево је имало 1344, а по попису из 2011. године – 497 становника. Највише становника Милетићево је имало 1948. године – 1528.

Од самог оснивања Милетићево је имало школу, чија се зграда налазила на месту где је данашња пошта, иначе, најстарија зграда у Милетићеву. Зграда садашње школе, која ради као подручно одељење ОШ „Јован Стерија Поповић“ у Великој Греди, изграђена је још пре 2. светског рата, а реновирана пре десетак година. Школа  данас има једно комбиновано одељење од 1. до 4. разреда и једну мешовиту групу деце предшколског узраста.

Црква је изграђена 1935. године, седам година после формирања Грађевинског одбора Српске православне цркве, на чијем се челу налазио, опет, Јездимир Марковић. Градња цркве започета је 19. јуна 1934. а камен темељац  је освештан 2. августа, исте године, на Светог Илију, баш као и сама црква, годину дана касније. И зато је Свети Илија и слава Милетићева. Иначе, први кум цркве био је Влада Илић, зет грофице Олге Јовановић Дунђерски из Хајдучице, у којој се налазио велелепни дворац  Дунђерских.

Црква је зидана у византијском стилу, а изнад врата на плочи је писало: „Спомен црква Благопочившег краља Александра и Ујединитеља. Подигоше његови ратни другови на челу са свештеником Блажом Јовановићем 1934/35.“

С. Батало

Пројекат “Пландиште јуче и данас – оно што остаје”  суфинансиран је из буџета Општине Пландиште.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.