Данас је…
Сретење – Дан државности Републике Србије
ДРЖАВА ЈЕ СТВОРЕНА БУКВАЛНО НИ ИЗ ЧЕГА
• Српска револуција почела је на Сретење 1804. године, када су се, после масовне сече кнезова, Срби окупили у Орашцу и запалили хан турских јанича * На Сретење 1835. Срби су по други пут изненадили Европу, и то доношењем устава који је у то доба био више него демократски, али…
Историчари објашњавају да празновање Сретења треба да подсети на цео период од фебруара 1804. до 1835. године, а који светска наука признаје као „Српску револуцију“. Током тих бурних година један мали народ појавио се ниоткуда на светској позорници и муњевито, буквално ни из чега, створио државу.
Српска револуција почела је на Сретење 1804. године, када су се, после масовне сече кнезова, Срби окупили у Орашцу и запалили хан турских јаничара. Проглашен је устанак, а за вожда је извикан Карађорђе. Он намеће сурову стратегију „ко није са нама он је против нас“ и у сукоб укључује читав народ. У први мах устанак је имао карактер социјалне револуције, побуне против јаничара који су узурпирали царску власт у Београдском пашалуку и укинули кнежевске и сеоске самоуправе, које је Србима гарантовала Порта.
Међутим, с првим војничким победама порасла је свест о обнови независне српске државе, и то на темељима достигнућа славних Немањића. Све је то изванредно и веома објективно објаснио немачки историчар Леополд Ранке у својој „Историји српске револуције“, каже др Мирослав Свирчевић из Балканолошког института САНУ. Историчари наглашавају да 1804. Карађорђе није био ни једини ни најважнији вођа.
-Основна одлика Првог српског устанка су више побуњеничких центара, каже др Свирчевић. Један је био у Шумадији, на чијем је челу био Карађорђе са Младеном Миловановићем и Милојем Петровићем Трнавцем. Други је био у Ваљевској нахији, где је устанике предводио Јаков Ненадовић са синовцем, протом Матејом. Трећи центар налазио се источно од Мораве, где су руководили Миленко Стојковић и Петар Петровић Добрњац. Устаничке вође нису биле искључиво кнезови, који „нису били ради кавзи“, јер су ратни догађаји захтевали вође другачијег кова.
-У центар устаничких збивања избили су одважни људи, каже др Свирчевић. У саставу новог старешинског слоја, поред кнезова, били су трговци, попови и архимандрити, хајдуци, буљубаше и припадници распуштеног Михајловићевог фрајкора из аустријско-турског рата, као и разни авантуристи, претежно Срби из Аустрије, али и из других санџака османске државе.
На изненађење целе Европе, српска одмазда која је личила на хајдучију прерасла је у прави рат, у коме хајдуци прерастају војну силу која ће девет година наносити поразе регуларним трупама Османског царства.
Српска војска није утеривала страх само Турцима, већ и Србима, чије су војводе сваки час биле у сукобу, а правду су често делиле сабљом или кубуром.
-Устаничка држава, по сведочењу савременика, одмах је показала мане које нас „красе“ и данас, каже проф. др Ненад Љубинковић. – Самовоља кнезова изазивала је унутрашњу нестабилност и стварала велике проблеме у међународним односима. Срби се врло брзо деле на „немачкаре“ и „русољубе“. Нудили смо се различитим царствима истовремено и наседали сваком лепом обећању. Устанак је у суштини пропао због неспособности устаничких вођа да процене међународну ситуацију и прихвате више повољних понуда за мир.
У односу на Карађорђа, књаз Милош је био неупоредиво вештији политичар, који је, уз минималне жртве и разарања у Другом српском устанку, добио уступке који су довели до обнове државности Србије. Међутим, због његове аутократске владавине, на Сретење 1835. Срби су по други пут изненадили Европу, и то доношењем устава који је у то доба био више него демократски. Милош у Србији, још увек аутономној кнежевини у оквиру Османске империје, промовише српски као службени језик, декларише неприкосновеност личности, право на законито суђење, слободу кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, забрањује кулук и проглашава слободу располагања земљом.
Сретењски устав је својом слободоумношћу шокирао турску, аустријску и руску империју, које су једногласно захтевале да овај акт буде под хитно укинут. И укинут је. После само 55 дана.
Иако кратког века, овај устав је остао симбол српског пркоса и слободарства, особинама захваљујући којима смо добили државу.
