ИМА СЕ ШТА ВИДЕТИ... Катарина Касандра Ековоју Рамјанц, директорка Дома културе „Доина“ , чији је део, од 1990. године, и Галерија наивне уметности (Фото: СиБ)

Уздин

Шездесет година уздинског наивног сликарства

ПРВО ОНЕ, ПОТОМ ЊИХОВЕ… ПА ТЕК ОНДА…

• Две амбициозне Уздинке  су се прве прихватиле сликарског платна и томе започеле развој наивног сликарства у свом родном селу, да би им се убрзо прикључиле и друге бројне Уздинке, а потом и први мушкарци…

Ковачица је на свим странама света позната по својим сликарима наивцима. Мало је познато да је и Уздин, већински румунско село ковачичке општине, такође познато по својим наивним сликаркама и сликарима. Више од две деценије после ковачичких, и уздински наивци своје радове почињу да приказују у јавности, а тиме почиње пут њихових уметничких дела до галерија светских културних метропола.

Неколико уздинских сељанки 1961. године почињу јавно да приказују оно чиме су се до тада бавиле далеко од очију јавности, типичне сеоске мотиве попут природе, рада на пољу, свакодневног сеоског живота и сеоске свечаности којима су до тада украшавале своју ношњу, блузе и кецеље преносе на платно, инспирисане својим колегама из Ковачице.

АНУЈКА МАРАН… аутопортрет

Анујка Маран и Марија Баран су се прве прихватиле сликарског платна и томе започеле развој наивног сликарства у свом родном селу Уздину. Својим радом су инспирисале и друге Уздинке да се озбиљније баве сликањем, а све уз свесрдну подршку професора ликовне уметности Адама Доклеана. Тако је почетком седме деценије прошлог века рођена уздинска школа наиве која је у уметничку јавност избацила и друге уздинске сликарке: Софију Доклеан, Мариору Моторожеску, Ануцу Доламу, Фиорику Кец, Светлуцу Царан, Виорику Јепуре, Ану Ончу, Софију Јонашку и многе друге.

После прве изложбе првих слика ове групе у Вршцу следи нова у Београду, где их примећује уметнички критичар Ото Бихаљи Мерин, који им касније омогућава да се са њиховим уметничким делима упозна читав свет. Врло брзо се овој, до тада искључиво женској групи, прикључују и мушке колеге, Адам Мезин, Јон Рамјанц и Виорел Босика, међу првима.

БОРБА ПАСА… слика Анујке Маран (уље на платну)

Развој уздинског наивног сликарства које је изродило право уметничко богатство усред Баната инспирисало је уздинске културне раднике Адама Доклеана и др Петру Дунча да формирају једно место, установу чији задатак би био да сачува све бисере уздинских наиваца. Тако је 17. новембра 1963. на њихову иницијативу,  отворена  Галерија наивног сликарства, која је тада смештена у новоизграђени објекат подигнут управо са том наменом, да буде ризница овог уметничког блага и место где се могу видети најважнија дела уздинских наиваца.

Галерија данас има у поседу преко стотину слика које су изложене у изложбеном делу Галерије која, од 1990. године,  функционише у склопу уздинског Дома културе “Доина”, отвореног те године. Галерија је данас место сусрета активних уздинских сликара који својим уметничким радом настављају традицију установљену пре  шест деценија.

(Старт 013)

Пројекат „Општина Ковачица – знакови поред пута“ суфинансирала Општина Ковачица.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.