Интервју
Сања Бојковић, професорка ликовног у ОШ „Млада поколења“ Koвачица и ОШ „Исидора Секулић“ Панчево
НЕ РОБУЈЕМ ДРУШТВЕНИМ СТЕГАМА
• Својим делима желим да улепшам свет, да позитивно утичем на заједницу која нема пуно слуха за креативне људе какви су уметници
• Нажалост, у нашем образовном систему ликовно је још увек у сенци „битнијих“ предмета
Завршила је два факултета: Факултет ликовних уметности у Београду и Факултет примењених уметности у Нишу, а потом и мастер студије у Београду, одсек сликарство.
A ради и у две школе, у ОШ „Млада поколења“ у Ковачици и у ОШ „Исидора Секулић“ у Панчеву. Као професорка ликовног.
Педагошким и сликарским радом бави се кроз различите облике наставе. Осим оне редовне, ту су и слободне наставне активности, додатна настава, радионице, рад на разним пројектима од ширег друштвеног значаја. За све то, и она и њени ученици награђивани су бројним признањима, на општинским, државним и међународним такмичењима.
• Шта Вас је највише мотивисало да се определите за рад са децом?
-Од раног детињства била сам мотивисана за рад са децом. Мотивисана својом учитељицом, цртала сам табеле дневника, окупила бих децу око себе, сматрала их својим ученицима, испитивала и оцењивала. Знала сам да ћу бити једног дана професор или лекар, јер сам исто тако волела и медицину, волим је и данас, али ће та жеља остати неиспуњена. Само онај ко није радио са децом не разуме колико вас деца инспиришу, дају вам енергију, вољу и када погреше. Када почнете да радите са децом једноставно не можете без њих, она су увек ту.
• Чиме сте најзадовољнији у том раду и шта је то што је најважније да и Ви и деца будете задовољни?
-Најважније је да ученици буду мотивисани и инспирисани, да постоји међусобно уважавање, да знамо и поштујемо правила, да будемо толерантни, да имамо емпатију, да помогнемо једни другима. Најзадовољнија сам кад видим срећне и мотивисане ученике, када имају идеје, када предлажу различита решења. Волим да видим ученике који желе да учествују на различитим такмичењима, да помогну другима. Када предлажу различите активности, када су задовољни својим решењима и постигнутим резултатима. Када видим њихов осмех и срећу. Задовољна сам када видим да су научили из своје или туђе грешке.
• Шта је најпресудније за успешан однос на релацији ученик – наставник – родитељ?
-Најпресудније за успешан однос на релацији ученик-наставник-родитељ је комуникација, сарадња, међусобно разумевање и уважавање. Потребно је изградити однос и поверење да смо на истој страни и да смо ту због деце-ученика, да радимо у њивом најбољем интересу без обзира на околности и ситуације.
• Каква је улога ликовног у образовном процесу?
-Улога ликовног је веома важна у образовном процесу и животу сваког детета-ученика. Само они који нису упознати и не разумеју овај наставни предмет могу да помисле да је ликовно небитно, неважно. Нажалост, у нашем образовном систему ликовно је још увек у сенци „битнијих“ предмета. Развојни потенцијал ликовних уметности је велики и огледа се у развоју свих аспеката личности. Подстиче се емоционални, моторички, социјални и когнитивни развој. Осим што развија способности и вештине ученика, настава ликовне културе успоставља односе са прошлошћу и ликовном традицијом, развија уметнички сензибилитет ученика и њихову моћ опажања, активира њихова чула и иницира ликовно стваралаштво, обликује естетски укус ученика, а обухвата и друге општеобразовне задатке.
• Када сликате, шта поручујете својим сликама?
-Својим делима желим да улепшам свет, да позитивно утичем на заједницу која нема пуно слуха за креативне људе какви су уметници. Посматрајући своје слике увиђам да оно што сам постигла обликом, бојом и осталим ликовним елементима не бих могла да искажем речима.
Само размишљање о животу, о незаустављивом протоку времена навело ме је да мотиве које сликам повежем са човеком, заправо,л све је променљиво и има свој крај. Све што живи има своје битисање, улогу и крај.
• Чиме сте до сада најзадовољнији у свом животу?
-Најзадовољнија сам оним што сам постигла и постижем у приватном и пословном животу и раду, што радим са децом и што имам своје дете. Не робујем друштвеним стегама, имам слободу и трудим се да удовољим себи.
• Порука деци, родитељима и свима онима који раде са децом и свима онима који размишљају шта и како даље?
-Верујте у себе! Не одустајте, следите своје снове, сањајте, будите кративни, снови се остварују. Будите толерантни, будите слободни. Учите, знање вам не може одузети и оспорити нико. Само храбри опстају!
То је Сања Бојковић, професорка, сликарка, дизајнерка…
Са две речи: уметничка душа. Морамо, ипак, додати још једну реч: права!
С. Батало
