Жене које су мењале свет

Љубавница која је кројила државну политику Француске

„КРАЉИЧИЦА“ ПОМРАЧИЛА КРАЉА СУНЦЕ

• Засићен старим љубавницама, Луј XV je бацио око на младу даму, која се убрзо, упркос противљењу мужа, преселила у Версај и од краља добила титулу маркизе од Помпадура, a онда је Мадам…

Жан-Антоанет Поазон, касније моћна и утицајна маркиза од Помпадура, рођена је у Паризу, 1721. године. Њен отац Франсоа био је угледни лекар, а мајка Луиз, која је припадала вишој класи, била је веома лепа и образована жена.

Мала Жан-Антоанет расла је у бљештавој атмосфери салона своје мајке, где се сакупљао занимљив, углавном мушки свет. Када је имала девет година, пророчица јој је рекла да ће једног дана постати љубавница згодног и младог Луја XV.

Живахна и екстровертна, учила је певање и уметност конверзације. Већ са 17 година постаје веома популарна у париским монденским круговима, првенствено захваљујући лепоти, шарму и темпераменту. Добила је надимак „краљичица“. Висока, витка, магнетског погледа и пожељних усана, Жан-Антоанет се удала у деветнаестој години за младог наследника једне од најбогатијих париских породица.

У то време, брак француског краља Луја XV, кога су звали Краљ сунце и Марије Лежинске, ћерке пољског краља, убрзано, уз бројне љубавнице, улази у најозбиљнију кризу.

Истовремно, млада госпођа Д‘ Естоал (Жан-Антоанет) се заситила монотоног брачног живота и одгајања двоје деце. У глави јој се родио велик и амбициозан план: да постане званична краљева љубавница. И дошао је тај погодан тренутак. Захваљујући дворским службеницима, па и њеном свекру, позвана је на маскенбал, поводом прославе рођења краљевог сина. И тада све почиње.

Засићен старим љубавницама и погођен смрћу своје друге љубавнице, војвоткиње од Шатороа, Луј баца око на младу даму, која се убрзо, пет година од удаје, упркос противљењу мужа, сели у Версај и постаје краљева најпознатија љубавница, са титулом маркизе од Помпадура, једне од шест њених будућих резиденција.

Али амбициозној Мадам Помпадур све то није било довољно и убрзо почиње да своје прсте уплиће и у политику. Почела је да прима амбасадоре и утиче на краљеве одлуке. Неке од њих биле су судбоносне за Француску, као она када је започео Седмогодишњи рат, у којем су Немци до ногу потукли Французе и Аустријанце. Јавно мнење, које ју је до тада обожавало, окренуло се против ње, сматарајући је кривом за избијање тог рата. Почели су да је прогањају, па је уморна од свега, разочарана и меланхолична, уточиште нашла у религији.

Мадам Помпадур историја углавном познаје по државничкој улози, односно по утицају на краља Луја XV при доношењу најзначајнијих одлука за историју Француске. Међутим, она је била заслужна и за ширење културе у Француској у 18. веку. На двору је окупљала познате уметнике, организовала уметничке вечери, основала у Версају позориште, под називом „Мали апартмани“. Често је и сама наступала.

Наговорила је Луја XV да изгради предиван дворац Белви, протежирала интелектуалце и скоро свакодневно се дружила са Волтером Д‘Аламбером.

Цео културни Париз буквално ју је обожавао.

И када се повукла, уморна од свега, краљ је није напустио. Био је до краја коректан према својој Мадам.

Умрла је 1764, од туберкулозе. Сахрањена је у рану зору у версајском Нотр-Даму. Краљ ју је искрено ожалио.

(Према: Жене које су мењале свет, Љубисав Милосављевић и Валерија С. Клем)