Култура

За Старт 013 пише Ивана Пантовић, виши кустос археолог  Градског музеја Вршац

ПРИЧА О КОЛЕКТИВНОМ И ЛИЧНОМ ИДЕНТИТЕТУ

• Градски музеј, пре свега, има задатак да на најадекватнији начин прикаже најзначајније елементе историјског, уметничког и природног богатства подручја југоисточног Баната

Вршачки музеј основан је 1882. године одлуком тадашње муниципије, а повод је било откривање велике оставе римског новца цара Константина из IV века у Великом риту, крај Вршца. Том одлуком Градски музеј Вршац постао је четврта таква институција на територији данашње Србије, након што су основани Народни музеј у Београду, Галерија Матице српске и Музеј у Белој Цркви.

Музеј је добио свој простор у згради „Конкордија“ 1894. године, кустоса и Статут. Просторије у Згради „Конкордија“, где је 1896. године организована и прва изложба, биле су недовољне, па је 1905. откупљена зграда немачког забавишта, где су смештени и музеј и библиотека. Поред археолошке, нумизматичке и историјске збирке, 1909. године формирају се етнолошка и природњачка, а 1910. и уметничка збирка. Нова стална поставка отворена је 23. октобра 1910. године. Укупан фонд музејских предмета тада је бројао 30.931.

Први светски рат, а затим улазак Војводине и Баната у састав нове државе СХС, прошао је без већих потреса. Музејске збирке се увећавају, а прилив музеалија је знатан. Тако 1920. године Музеј располаже са 101.590 предмета, 1932. године тај број износи 109.354, а 1940. године, пење се на 122.432 предмета, да би данас на почетку XXI века бројао близу 300.000 експоната.

За првог кустоса је постављен Феликс Милекер (1858-1942), који је својим пионирским и преданим радом дао изузетан допринос у формирању богатих музејских збирки. Резултати његовог рада су значајни и на пољу публицистике са 300 објављених радова, захваљујући којима је богатство културног наслеђа, пре свега археолошког постало познато широм Европе. После Милекерове смрти, 1942. године, Музеј је затворен и поново отворен тек 1947. године.

Данас Градски музеј Вршац територијално обухвата општине Вршац, Алибунар, Пландиште и Бела Црква. Има пет одвојених музејских јединица. Централни простор је зграда „Конкордија“, у којој је представљена стална поставка и где се организују гостујуће изложбе; у објекту „Апотека на степеницама“, из 18. века, налазе се изложене Природњачка збирка и историја фармације; у кући породице Поповић налази се поставка посвећена Јовану Стерији Поповићу; у Кули је мала поставка о вршачком утврђењу, а у селу Гудурица, у родној кући Роберта Хамерштила, налази се збирка посвећена његовом делу.

Године 2012. захваљујући пројекту прекограничне сарадње (ИПА), заједно са, тада,  Општином Вршац и Музејом Баната из Темишвара, као румунским партнером, формиран је у оквиру музеја Регионални центар за баштину Баната – Concordia. Циљ Центра је да буде тзв. кишобран институција, која ће окупљати све стручњаке који се баве културним наслеђем региона Баната (српског, румунског и мађарског), како би се заједно спроводили различити пројекти, који ће допринети бољем разумевању и презентовању културног наслеђа у заједничком географском простору.

Од оснивања Регионалног центра, заједнички пројекти остварени су са различитим институцијама из Румуније, Аустрије, Филозофским факултетом из Љубљане, Археолошким институтом Универзитетског колеџа у Лондону, Балканолошким институтом из Београда, Институтом Биосенс из Новог Сада, док је сарадња са другим банатским и војвођанским музејима константна.

Технолошки развој, неминовно је наметнуо и другачији приступ, како у истраживању и чувању, тако и у презентовању културне баштине. Следећи нове музеолошке тенденције, Градски музеј Вршац поставља и нове циљеве у свом развоју. С обзиром да се ради о тзв. комплексном типу музеја, где су заступљени сви сегменти који одсликавају културну баштину, као и да обухвата релативно мању територију, Музеј, пре свега, има задатак да на најадекватнији начин прикаже најзначајније елементе историјског, уметничког и природног богатства подручја југоисточног Баната.

Географски положај и богатство природним ресурсима условили су и бурну и богату историјску прошлост тог подручја. Традиција и обичаји који се преносе са колена на колено, мултикултуралност која обогаћује свако друштво и формира неке нове контексте, представљају суштину онога што чини идентитет региона Баната и сваког појединца у оквиру њега. Основни задатак музеја је да представи ту „причу о идентитету“, и њеним небројеним слојевима који су је формирали.

Музеј мора бити у служби публике, због чега се посебна пажња посвећује новим, креативним и интерактивним начинима представљања богатог културно-историјског и природног наслеђа. Остварена је одлична сарадња са школама, тако да се образовни програм допуњава музејским радионицама, у којима се представља локална историја, обичаји или уметност, а организују се и догађаји у којима млади сами представљају неке елементе из прошлости свог краја.

Међу главне циљеве, које Музеј поставља себи у наредном периоду, то је интензивирање истраживања, јер досадашњи резултати показују да смо открили тек делиће богате културне баштине овог простора. То је истовремено и начин да се та заједничка баштина сачува за будуће генерације, како од пропадања тако и од заборава.

Визија Градског музеја Вршац је да се богато културно наслеђе територије, коју покрива, представи не само у оквиру институције, већ да оно постане „видљиво“ и да буде саставни део свакодневног живота. Едукација, пре свега, најмлађих, да препознају вредности наслеђа и да их чувају и поштују, јер представљају део нашег колективног и личног идентитета.

(Ауторка је и координатор Регионалног центра за   баштину Баната – Concordia)

Пројекат „Вршац некад и сад – оно што остаје“ суфинансира Град Вршац.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.