Представљамо…

Савет Месне заједнице Качарево

КАЧАРЕВЦИ, ПОЗНАТО ЈЕ, УВЕК ХОЋЕ ВИШЕ И БОЉЕ

• Ова година је била веома успешна за Качарево, доста тога је урађено, а доста тога је још у плановима који ће бити реализовани врло брзо, сматра председник Савета Месне заједнице Бранко Бокун, додајући да је приоритет приоритета изградња канализационе мреже

Качарево је, са преко седам и по хиљада становника једно од већих насељених места на територији Града Панчева, место које има своју традицију, веома занимљиву историју, као и “Сланинијаду” и “Жаоку” по којима је постало познато. Последњих неколико година, Качарево је са својим језером током летње сезоне постало веома посећена дестинација коју посећују не само Панчевци, већ и становници готово свих места Јужнобанатског управног округа.

• Спортско-рекреативни центар “Језеро” је капитални објекат за који су заслужни сами Качаревци, њиховим трудом је оно постало то што је данас, туристичка дестинација коју током летње сезоне дневно посети између две и три стотине посетилаца. Ипак, одржавање језера је велика обавеза за Месну заједницу Качарево, како финансијски тако и организационо, па смо у разговорима са градским властима како бисмо нашли неки модел како би СРЦ функционисао још боље.

У плану нам је завршетак пројектне документације којим би обогатили спортске и рекреативне садржаје на језеру чиме би добили могућност да аплицирамо за средства на покрајинским или републичким конкурсима – објашњава Бранко Бокун, председник Савета Месне заједнице Качарево. Он додаје да је ове године успешно приведена крају летња сезона на СРЦ “Језеро” и да то што ово језеро нуди буде атрактивно за посетиоце, али и у складу са безбедносним и еколошким стандардима.

Бокун напомиње да је ова година била генерално веома успешна за Качарево, када се има у виду све оно што је урађено. У оквиру пројекта јавно-приватног партнерства који реализује Град Панчево, у Качареву је асфалтиран део Виноградске улице, од Косовске до Босанске, као и тротоар у делу Улице Народног фронта, каже наш саговорник и даље додаје да су асфалтиране и стазе у парку, као и кошаркашко игралиште у склопу парка. Поред тога, постављено је и ново лед јавно осветљење у селу које је, међутим, изазвало и доста притужби Качареваца.

• Имали смо доста притужби на осветљење, али гледајући на енергетску ефикасност овог осветљења и уштеда које оно доноси, сматрамо да је то ипак био добар потез. Имали смо у почетку доста искакања појединих линија јавне расвете по Качареву, али смо притиском на надлежне то успели решити тако да осветљење у целом селу сада нормално функционише. Поред овог проблема, успели смо да у разговорима са градским властима поново покренемо и радове на уређењу и рециклажи сеоске депоније, који су прекинути због неповољних временских прилика прошле зиме. Радови на уређењу депоније још увек трају иако је већи део депоније рециклиран – додаје наш саговорник.

Први човек Месне заједнице каже и да би до краја године требало да буду асфалтиране још две улице, Косовска и Пролетерска, а ако то не буде завршено ове, свакако ће бити реализовано почетком следеће године. Када је већ реч о плановима за 2022. годину, Бокун напомиње да је у плану замена клупа у парку, чиме би се завршило његово комплетно сређивање, а у плановима МЗ Качарево јесте и реконструкција Хале спортова, односно радови на подизању енергетске ефикасности овог објекта.

Бокун објашњава да је Град Панчево за прошлу годину обезбедио средства у висини од 2,5 милона динара за замену стакала на Хали, али да се због кратког рока за радове и високе цене ових радова од тога одустало, па је један део тих средстава враћен у градски буџет, док је други део искоришћен да се изврши само непоходна реконструкција Хале. Иначе, овај спортски објекат данас функционише нормално, како за спортисте тако и за ученике качаревачке школе.

• Са пројектом енергетске ефикасности, који подразумева постављање колектора на сунчеву енергију на кров Хале, аплицирали смо за средства код Покрајине и сада чекамо одговор. Када би добили та средства, то би био значајан помак пошто Хала троши велике количине енегрије на грејање, топлу воду и расвету, што нас финансијски много кошта.

Од инвестиција које су нам приоритет, најважнији нам је пројекат изградње канализационе мреже, који већ годинама покушавамо да реализујемо. Имамо назнака да је зелена агенда приоритет републичких власти па отуд гајимо очекивања да и наше место добије канализацију, то би била најлепша вест за све Качаревце – додаје наш саговорник.

Као још један од приоритетних планова за наредну годину Бокун наводи и пројекат спајања три улице, Бориса Кидрича, Гоце Делчева и 4. октобра са путем из правца Новосељанског пута, што би много значило Качаревцима у овом делу села. Како он каже, већ годинама се покушава ово решити, али како све то захтева и експропријацију земљишта, његово укрупњавање и формирање нове улице, очигледно је зашто се са тим касни.

Председник Савета Месне заједнице каже да Качаревци редовно долазе у канцеларију где имају прилику да разговарају са секретаром и да му изложе своје проблеме, али додаје да се све више користе друштвене мреже, попут Фејсбука, за комуникацију са грађанима. Како он каже, проблеме које могу решити, решавају одмах, а које нису у надлежности МЗ, упућују се надлежним службама. Бокун додаје да Качаревци ових дана највише захтевају да се рад сеоске амбуланте појача са бар још једним лекаром, као и да у овој установи почне са радом и стоматолог, пошто стоматолошка ординација постоји. Поред тога, велики притисак на руководство МЗ грађани праве и по питању паса луталица што је већ постао хроничан проблем Качарева.

• Ми смо покушавали да кроз разговоре са градским властима решимо овај проблем па смо чак понудили да и ми у Качареву отворимо службу која би се бавила овим проблемом, надамо се да ће се неко трајније решење наћи. Иначе, сарадња са Градом је одлична, тренутно покушавамо решити проблем аутобуског стајалишта код „Језера“ које се не користи иако је њену изградњу финансирао Град – објашњава Бранко Бокун, први човек Савета Месне заједнице Качарево који на крају разговора подсећа да је Качарево село велике традиције, на коју редовно подсећају и  “Сланинијада”, и “Жаока”, и удружења жена,  попут “Етно- кутка” и “Вардара”, и волонтери, и… има тога.

(Старт 013)