На кафи са…

Катарином Бањаи, чланицом ГВ Панчева, задуженом  за област заштите животне средине и одрживог развоја

СА ПРИРОДОМ ВАЉА БИТИ У ДОСЛУХУ

• Квалитет ваздуха у Панчеву је значајно побољшан у односу на период од пре неколико година • Субвенције грађанима као подстицај за прикључење на гасну мрежу • Стални задатак: едукација од малих ногу, јер према даровима природе морамо се  односити са посебном пажњом и уважавањем

БИЛА је ђак генерације у панчевачкој Средњој техничкој школи „23. мај“. Потом се, те, 2009 године, без проблема  уписује на Технолошки факултет Универзитета у Београду. Факултет завршава  са просеком 8,55, да би  потом једногодишње мастер студије окончала  бриљантним радом на тему пречишћавања отпадних вода, са просеком 9,57. Неколико месеци после тога враћа се у школу у којој је, само пет година пре, била најбоља ученица. Сада, као професорка. Те, 2014. године, подучава средњошколце, те Техничке школе,  из области заштите животне средине. Један месец, други, трећи, шести…па, онда мала пауза…

     А онда, маја 2015. године, после убедљиве победе напредњака на изборима за нову градску власт улази у – политику. Локалну, за сада! Њене партијске колеге и колегинице препознале су у њој све оно што треба једној особи да би била успешна у свом послу. Посебно оном од кога зависи судбина не само те особе. А то су: знање и компетентност, пре свега, а онда и креативност, па одговорност, па амбициозност, па комуникативност (у то смо се непосредно уверили, и ту заслужује чисту десетку), па самосвојност, и то у тимском раду, па… зашто не и младост, па… Па, постаје чланица Градског већа, задужена за област заштите животне средине и одрживог развоја.

    Она се зове Катарина Бањаи. И има само 27 година.

    Пре него што смо ушли у њену канцеларију, срели смо једну госпођу, која ради управо у њеном ресору, и кад је чула где и зашто идемо, са искреном самоувереношћу рекла нам је само: „дивна девојка“. Хтели смо коментар на те две речи да оставимо за крај, али ко зна, можда заборавимо, зато, ево га сада, у само једној речи: заиста!

    И, ево нас, у канцеларији већнице Панчева за заштиту животне  средине и одрживог развоја. Да, то је тај препознатљив осмех, онај подстакнут из оног дела можданих ћелија које имају директну везу с оним што се зове искреност изнутра (види слику). Он ће нас пратити током целог разговора, и то је само доказ више за природност и аутентичност те везе.

ЈОШ И ТО

Секретаријат за заштиту животне средине, који „политички“ покрива већница Бањаи, сем ваздухом, бави се и површинским и подземним водама, буком, поленом, а од ове године и земљиштем.

Што се воде тиче, Панчевци пију здраву воду, а у којим здравим водама ће моћи и да се купају, ускоро ће рећи Завод за јавно здравље,  стални партнер Секретаријата за заштиту животне средине.

     Након што је стигла и кафа, започињемо разговор. О ваздуху, прво. Логично.

    -Квалитет ваздуха у Панчеву је значајно побољшан у односу на период од пре неколико година, и то је неспорна чињеница, у коју су се, сигурна сам, уверили и наши суграђани. Сва мерна места у граду, то потврђују наши редовни извештаји, показују да се количине бензена, тог, у Панчеву, најпознатијег непријатеља чистог ваздуха, већ дуже време крећу у оним вредностима  које су, у просеку, испод дозвољених граница– каже наша саговорница, додајући да је то последица повећане одговорности у јужној индистријској зони, а посебно, и пре свега, успешно обављеног посла на реконструкцији и модернизацији еколошки најосетљивијих постројења у НИС – Рафинерији нафте Панчево – напомиње већница Бањаи.

    Оно што остаје да се решава, кад је ваздух у питању, то је проблем повећане концентрације честица и суспендованих материја. Тај проблем није специфичан само за Панчево, то је проблем свих већи градова, и он ће бити решен када се будемо возили у аутомобилима на електрични погон, зими сви грејали на плин и кад неко смисли лек против алергије на полен и разне друге пролећне и летње мирисе. Пошто први и трећи узрочници проблема тешко да су у надлежности Катарине Бањаи, питамо је шта и како са оним другим? Кад дође зима и почне грејање на угаљ!?

   И ево шта каже:

   -Да бисмо подстакли грађане да се определе  за грејање на гас, донели смо одлуку да ове године из буџета издвојимо 2.000.000 динара динара за субвенционисање оних који се определе за прикључење на гасну мрежу. Процедура је једноставна: чим донесу доказе да су са Србијагасом склопили уговор о снабдевању гасом, првих 40 грађана, који то ураде најкасније до 15. децембра ове  године, добијају од Града по 50.000 динара. Акцију настављамо и наредне године, у којој ћемо за субвенционисање на располагању имати не два, већ три милиона динара, и тако док тај проблем не сведемо у границе нормале.

ХРАСТОВИ

На улазу у Долово, с леве стране, постоји храстова шума са бројним стаблима старим и преко 100 година. Ту је и „мала речица, од  које бисмо, уколико планска документа дозволе, направили језерце“, напомиње Катарина, која је и на челу радног тела које би ускоро требало да направи план како најприродније искористити и ове дарове природе.

    Хоће ли субвенција од 50.000 динара бити довољан подстицајни мотив да грађани са угља пређу на плин – пратићемо.

    А сада мало и о природним добрима. И то оним заштићеним. Причамо о Поњавици

Већ смо о томе писали, али није згорег  подсетити се да је Град ове године у уређење тог заштићеног природног добра, са заштићеним врстама птица, уложио 12.000.000 динара, а ЈКП „Зеленило“, које њиме и управља, три милиона динара.

   -Поњавица је дар природе у нашем граду, и ми се према том дару морамо односити с посебном пажњом.  То, најпре, значи, сачувати у њему све оно што је је природа осмислила, а потом омогућити свима онима који то природно умеће желе да посете, да у њему могу и да уживају, у сарадњи са том истом природом, подразумева се – објашњава Катарина (помињање само имена је комплимент младости!) намеру градских власти да Поњавица постане једна од примамљивијих туристичких понуда Панчева.

   У складу са таквим намерама, уређена је плажа у Банатском Брестовцу, постављене две велике табле на којима је на прикладан начин приказан биљни и животињски свет овог природног добра, као и четири табле  – путоказа, ту је и шест сеника за оне које би да мало и седећи уживају у природи и у дослуху са њом, а ускоро се очекују да овде буду присутни и они који ће ту природу чувати од оних људи који ту долазе са посве другим мотивима од ових поменутих.

ОСТРВА

У онај део посла, који је и најтежи, едукација, спада и питање како решити проблем дивљих депонија, отпада, рециклаже… Јесте да нисмо Јапанци, који, каже Катарина, рециклирају и свих 100 одсто отпада, али…

Тако су, за сада,  на Миси, Тесли, Котежу и Стрелишту, постављена тзв. зелена острва, специјални контејнери за разврставање комуналног отпада и  рециклажу.

У плану је да се та зелена острва шире и на остале месне заједнице, па и оне сеоске.

    – Када сам се прихватала овог посла, учинила сам то са циљем да максимално допринесем реализацији свих оних циљева који воде што бржем решавању проблема које у природи стварамо ми, као грађани, а друго, очувању свега онога што нам је природа поклонила у што је више могуће  природном облику, опет у интересу тих истих грађана. У том смислу наш стални задатак је и рад на едукацији, и то почев од малих ногу, јер сви ми морамо бити свесно да природа ништа не поклања вечито и бесплатно – експлицитна је наша саговорница, која нам, ипак, није хтела одговорити на питање о плановима до краја мандата. Зашто?  – Зато што не волим да говорим ништа унапред, волим да све добро размислим, осмислим и када све буде спремно и реализујем. Грађани, па и ви, нећети ми тада замерити што вам то раније нисам рекла да ће бити. Важно је да јесте, зар не? – оставила нас је Катарина без текста. Остао је у нама. Кажемо га сада:

БРЕНДОВИ

У сарадњи са Машинском школом,  на иницијативу Секретаријата за заштиту животне средине, а у циљу едукације  грађана и брендирања Панчева у домену заштите животне средине, Панчевци имају бициклофон, паметне клупе…

О бициклофону смо већ писали а о паметној клупи прочитајте у овом броју Старта 013, на некој другој страни. На овој више нема места.

Знамо да вам је тешко одвојити се од Катарине, али…

Биће ње још, нема сумње!

   Катарина је заиста оно што јесте, изузетна, у много чему, и свака част ономе ко је предложио да буде то што јесте у – локалној самоуправи, илити политици, што би се дало казати.

С. Батало