Јован Стерија Поповић, највећи српски комедиограф

Незаборавник

Јован Стерија Поповић,  највећи српски комедиограф

ОН ТО ВРЕМЕ НИЈЕ ХТЕО ДА РАЗУМЕ!

• Био је изузетна личност у историји српске културе, књижевник, писац, комедиограф и родоначелник српске драме, али су га манири тадашњег друштва…

Јован Стерија Поповић се родио у Вршцу, уочи српске Нове године, 13. јануара 1806. године, у трговачкој породици. Основну и средњу школу похађао је у Вршцу, Темишвару и Пешти, да би студије права завршио у Кежмароку. Одрастао  је у кући која се налази у непосредној близини Саборне – Велике цркве. Био је веома крхког здравља, а мајка му умире управо у време када је водио велику борбу са својим оцем око даљег школовања.

О оцу није много писао, тако да се не зна ни одакле је дошао, али је зато написао биографију свога деде, сликара Никола Нешковића.

За време школовања у Пешти, где је похађао средњу школу, највише се дружио  са својим Вршчанима, Ђорђем Станковићем, једним од оснивача Матице српске, и Јулијаном Вијатовић Радивојевић, списатељицом, иначе, кћерком вршачког сенатора. Ту, у Пешти, још док је био основац,  посећивао је  једно позориште, немачко, у којем су се играла класична дела, посебно се одушевљавајући онима са комичним садржајима.

По завршетку школовања једно време се бавио адвокатуром, а био је приватни учитељ.

Позориште „Стерија“, први пут основано 1921. и други пут, 1945. године

Тим послом престаје да се бави када добија позив из Крагујевца да буде професор на тамошњем Лицеју. После неколико година професорског стажа, 1842. године постаје начелник у Министарству просвете, где је провео осам година. Радећи у Министарству просвете као организатор рада средњих школа, покренуо је иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке, а 10. маја 1844. оснива и „Музеум сербски“, Народни музеј, најстарију установу те врсте у Србији. Сем тога, један је од оснивача и Ученог српског друштва, а суделовао је и у организовању првог београдског театра, Позоришта на Ђумруку, које је оторено управо његовом трагедијом „Смрт Стефан Дечанског“. Као начелник просвете остаће упамћен и по томе што је иницирао закон по коме је гимнастика постала обавезан предмет у од 1. до 6. разреда гимназије, мада није био обавезан за све ђаке

Због разних несугласица у свету политике, разочаран у друштво и људе око себе, године 1848. Стерија се враћа у Вршац, да би свој песимизам пред крај живота преточио у збирку стихова „Даворје“, 1854. године. Две године касније, 10. марта 1856. године умире, са само 50 година живота.

Стеријина родна кућа, данас Стеријин музеј

Јован Стерија Поповић је био писац сентиментализма и предромантизма, превазилазећи својим књижевним радом време у којем је живео. У својој младости, негде до 1830. године, писао је историјске трагедије или жалосна позорја, како је сам говорио. Тако су настали Светислав и Милена (1827), Бој на Косову (1828), Милош Обилић (1828), Наход Симеон (1830). Потом је писао комедије: Лажа и паралажа (1830), да би 1837. објавио своју најбољу комедију Тврдица, по којој је добио име српски Молијер.

Потом следе: Зла жена (1838), Покондирена тиква (1838), Женидба и удадба (1841), Београд некад и сад (1853), Родољупци, који су штампани после његове смрти.

Под ударом Стеријине комедиографске критике били су манири ондашњег грађанског друштва: имитација западњачког живота, начин комуникације, помодарство, скоројевићство…

У Вршцу данас постоји улица која носи Стеријино име, и у њој, на броју 43, налази се једна од две Стеријине куће. Друга је на Тргу Светог Теодора Вршачког, и она је, као пишчева родна кућа, претворена у Стеријин музеј. Вршчани су подигли и споменик Јовану Стерији Поповићу, а имају и Позориште „Стерија“, основано, први пут 1921. године (трајало свега три године) и други пут, 1945. године, да би 10. фебруара у њему била премијерно изведена Кир Јања, најпознатије Стеријино комедиографско остварење.

С. Батало 

Пројекат „Вршац некад и сад – оно што остаје“ суфинансира Град Вршац.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају

ставове органа који је доделио средства.