Жене које су мењале свет

Била је Американка у Кини, Кинескиња у Америци

ИПАК, ЈЕДНА ЈЕ ДОБРА ЗЕМЉА!

• Образујући се у Кини и допуњујући своје знање родитељском Библијом, изградила је специфичан тон и начин писања, а одлике њеног стила су ширина, непосредност и природна топлина

Перл Бак је, иако дете америчких родитеља, по свему била чедо Кине. Кина је била њена домовина.

По рођењу у Западној Вирџинији (САД), као беба од три месеца је са родитељима дошла у Кину. Ту, у својој другој домовини, Перл Бак је провела детињство и рану младост. У Кини је живела до своје седамнаесте године. У другом наврату, у Земљи пиринчаних поља, у континуитету је провела још десет година, држећи предавања на УНиверзитету у Нанкингу. Тако је, узимајући у обзир дуже посете, у Кини провела скоро три деценије.

Кина јој је била и духовна домовина. Први језик који је Перл научила, чак и пре свог матерњег – енглеског, био је кинески. То је имало великог утицаја на њен развој. Перл Бак у свом опусу нуди читаоцима праву галерију и мапу друштвених и историјских збивања у Кини.

У књизи Добра земља, у центру пажње је сељак који, када му прилике дозволе, постаје велепоседник и прелази у град.

У кљизи која следи, Синови, пажња је на другој, „поварошеној“ генерацији, која стиче велико богатство, али истовремено отуђује земљу.

У трећој књизи, Подељена кућа, Кина се ломи у додиру са западном цивилизацијом и преображава, у Културној револуцији, Сун Јат Сена. Књига Мајка је потресна и епска слика кинеске жене, а у Младом револуционару, Перл Бак слика младића који, одређен да буде жив закопан у храму међу циничним свештеницима, радије одлази у револуциоанрну армију.

У Изгнанику и Борбеном анђелу приказана је пожртвована борба племените Кери и њеног мужа, мисионара Енрјуа, очигледно инспирисана искуством саамих родитеља Перл Бак.

Имала је особен стил. Образујући се у Кини и допуњујући своје знање родитељском Библијом, изградила је специфичан тон и начин писања. Одлике њеног стила су ширина, непосредност и природна топлина.

Перл Сајденстрајкер Бак добила је, осим Нобелове награде за књижевност, још једно вредно признање – Пулицерову награду, 1931. године.

Многи њени романи пренесену су на филмско платно. Била је веома активна на хуманитарном плану, а поред своје рођене ћерке, имала је још петоро усвојене деце разних нација.

(Према: Жене које су мењале свет, Љубисав Милосављевић и Валерија С. Клем)