Жене које су мењале свет

КРАЉИЦА СВЕТСКЕ МОДЕ

„Садржина хаљине је жена. Али – има жена којима је хаљина садржај – читавог живота.“(Влатко Павлетић)

Она је у женску моду увела женске мантиле, сламнате „жирадо“ шешире, једноставне кратке хаљине, панталоне, кратку косу, препланулу кожу, лажни накит (бижутерију), а остала бесмртна по костимима „а ла Шанел“.

Њен успехе је почео 1914. године, када је имала тридесет година. Када је започео Други светски рат, Коко Шанел није желела да ради. Своје бројне салоне отворила је тек 1954. Тада је рекла: „Вратила сам се јер сам потребна женама.“ И заиста, својим модним царством допринела је да жене широм света буду много лепше и атрактивније за супротан пол.

Коко Шанел није волела мушкарце ни мушки свет, а посебно њихов рад у свету моде. По њеном мишљењу, они креирајући моделе више мисле на себе, него на своје муштерије. Њихове креације често жене чине смешним. У свему што је радила, а посебно у свету моде, Коко Шанел је препознавала мушки егоизам. Можда се зато није никада ни удавала, што не значи да није имала љубавних авантура. И поред одбојности према мушкарцима, она је често виђана у њиховом друштву, са цигаретом у устима, што је за оно време било изузетно непристојно, освајајући их на себи својствен начин. Један од њених бројних љубавника био је и Игор Стравински, чувени компзитор. Дружила се и са славним француским сликарима који су имали одређени утицај на стварање њеног карактеристичног стила.

Коко Шанел, чије је право име Габријела, имала је своја залтна правила за жене. Прво је било: елегантна жена треба да носи лажни накит, јер је бесмислено шатати улицом са милионима окаченим око врата. Наравно, лажни накит мора да изгледа боље од правог.

Друго је било: парфем је за сваку жену најважнија ствар, он о њој може да каже много ствари, само га треба правилно употребљавати. Треће златно правило Коко Шанел је да жена треба да буде одевена максимално женствено. Елеганција је на првом месту.

Никада се није поуздано знало колико Коко Шанел има година, међутим, зна се да је, када је умрла у Паризу, у хотелу „Риц“ 1971. године, имала осамдесет и седам година. Иначе, у овом хотелу она је становала више од педесет година.

Имала је јако узбудљив живот, који би се једва могао сместити у роман. Године у богатству нису утицале на њену животну енергију; и у својој осамдесетој години радила је по дванаест сати дневно, припремајући по две колекције годишње. Цена хаљине или костима са њеним потписом у просеку је била 1.000 долара.

Госпођици Коко Шанел новац никада у животу није представљао проблем. Смисао живота она је нашла у вечитој тежњи жене за лепотом. Томе је хтела да допринесе и – допринела је, и те како. Њн живот био је не само мода, већ вечито трагање за равнотежом између женског и мушког дела човечанства.

(Према: Жене које су мењале свет, Љубисав Милосављевић и Валерија С. Клем)