НАЛАЗИШТЕ СТАРЧЕВО „ГРАД“... налази са једног од првих ископавања

Знакови поред пута

Најстарије налазиште културе неолита у Србији

ОД СТАРЧЕВА ДО ЕВРОПЕ

И НАЗАД

• У околини Старчева налази се најстарије археолошко налазиште културе неолита у Србији, а о значају налаза довољно говори и чињеница да је цела култура добила име по овом локалитету

Археолошко налазиште Старчево се налази са десне стране пута из Панчева ка Старчеву, на левој обали Дунава, а свега осам километара од Панчева и исто толико ваздушном линијом од Винче. На овом изузетно важном налазишту пронађени су веома значајни археолошки налази по којима је цела култура нађена на овој локацији постала светски позната. Сам локалитет у Старчеву се протеже западним ободом овог насељеног места и у свету је познат по изузетним археолошким налазима на основу којих је ова култура средњег неолита распрострањена на простору централног Балкана у периоду од VII до V миленијума старе ере (од 6200 до 5200 г.п.н.е.) добила име Старчевачка култура.

Старчевачка култура представља најстарију културну групу неолита на простору централног Балкана. Из свог центра, који се налазио на простору Војводине, култура се долином Лима ширила у Црну Гору, долином реке Босне у Босну, Славонију, Срем и Бачку, на део Трансилваније, у централну Србију и Косово и Метохију. Само насеље Старчево „Град“ налази се на речној тераси у близини Дунава. Насеља старчевачке културе ређе су била на осунчаним падинама на рубу мочварне равнице или долине, а објекти за становање најчешће су биле земунице овалне или правоугаоне основе са кољем које је сачињавало зидну конструкцију и пећима. На самом локалитету Старчево „Град“ откривено је неколико земуница кружног и елипсоидног облика, пречника од два до шест метара од којих су нека имала пећи за керамику.

Археолошким истраживањима локалитета старчевачке културе констатовано је одсуство издвојених простора за сахрањивање као и потпуно занемаривање било каквог погребног ритуала и дарова покојнику. Покојници су били сахрањивани у јако згрченом положају, у самом насељу, врло често у већ постојећим отпадним јамама. Неколико оваквих гробова откривено је и на локалитету Старчево „Град“. Поред тога, на локалитету Старчево „Град“ откривена је велика количина каменог и коштаног оружја и оруђа, Међу бројним артефактима старчевачке културе, по рафинираности израде издвајају се предмети од керамике који у великој мери подсећају на данашње чиније или вазе. Керамички предмети велике лепоте, већином су кружног облика, с белим, црним и црвеним мотивима. Старчевачка керамика од велике је научне вредности јер омогућава бољи увид у порекло и правце кретања носилаца неолитских култура у Подунављу, Грчкој и на Блиском истоку. Касније, 2001. године нађена је и остава луксузног сребрног накита у југоисточном делу најранијег насеља тако да се остава декоративних предмета састоји од 160 сребрних предмета, 129 перли од ћилибара, 2 сребрна прстена и 2 привеска направљена од очњака смеђег медведа,

Прва истраживања овог локалитета обављана су још почетком 20. века под руководством Народног музеја у Београду, у сарадњи са Харвардским универзитетом, стога се већина покретног материјала данас налази у београдском Народном музеју, док је много мањи део у саставу сталне поставке Народног музеја Панчево. Народни музеј у Београду вршио је ревизиона ископавања 1969-70. године. Завод за заштиту споменика културе у Панчеву вршио је ископавања заштићене околине локалитета 2003, 2004. и 2006. године.