Знакови поред пута
Мушки манастир у шуми поред села Баваниште
МАНАСТИР БАВАНИШТЕ, АЛИ И
„ВОДИЦЕ“ И „НАМАСТИР“
• Девојчица из Долова, која није могла да хода, преспавала је у цркви и ујутру је сама стала на ноге и изашла испред цркве. Како је рекла, у сну јој је дошла једна жена, помиловала је по лицу и рекла: „Ајде устај“!
Манастир Баваниште се налази недалеко од истоименог села, на путу који повезује Панчево и Ковин. То је манастир Српске православне цркве посвећен Рођењу Пресвете Богородице, а који је, како се верује, подигнут крајем 14. века. Прци писани трагови о овом манастиру се могу наћи у званичним забелешкама Пећке Партијаршије.
Сам манастир је смештен око два километара у шуми поред Баваништа, насељеног места које припада ковинској општини. Верује се да је управо то чињеница сачувала манастир у бурним ратним тренуцима када се се Срби из Баната дизали на буне попут буне из 1594. године коју је предводио еписком вршачки Теодор Несторовић када је овај манастир и подигнут. Међутим, ни његова скривена локација га није спасила па је овај манастир, кобне 1716. године, као и само село Баваниште, разорен и спаљен.
Међутим, већ следеће године народ се вратио и започео обнову села. Манастир је обновљен тек деценијама касније. Прво је саграђена црква у селу 1776. године, која је 12 година касније, у сукобу са Турцима запаљена и порушена. Тек 1790. гради се црква на месту на којем се и данас налази а манастир који су мештани звали „Водице“ је подигнут тек 1857. године и то на месту где извире вода. Од рушења манастира па све до његове обнове народ је долазио на „Водице“ или „Намастир“, како су га још звали, молио се и добијао утеху и исцељење. Временом је саграђен и конак као и помоћни објекти које су пазили чувари светиње од којих је један први ту и сахрањен чиме је основано и гробље на овој локацији.
За манастир Баваниште се верује да је место исцељења и чуда о чему је писао и Свети владика Николај Жички који је описао оздрављење девојчице из Долова која није могла ни ходати а коју су у манастир на рукама донели Доловци који су кренули у Баваниште на црквени сабор. После оваквог пута до манастира који је испратила и јака киша, девојчица је преспавала у цркви и ујутру је сама стала на ноге и изашла испред цркве. Како је девојчица рекла, у сну јој је дошла једна жена, помиловала је по лицу и рекла: „Ајде устај“. То је само један од многих записа о исцељењима па отуд веровање да вода која извире у овој цркви исцељује.
Обнова манастира Баваниште започела је 1996. године када је СПЦ, односно епископ банатски Хризостом донео одлуку да се манастир, у народу познат као „Водице“, обнови на месту где је раније постојао, као и да се посвети Рођењу Пресвете Богородице. То је мушки манастир и братство је у почетку бројало два монаха који су започели са обновом цркве. Тада је постављен лимени кров, мермерни под са подним грејањем, изграђена је Часна трпеза и иконостас са иконама Господа, Богородице, Светог Јована Крститеља и Светог Арханђела Михајла. Дограђене су помоћне просторије а ископан је и бунар док је у дворишту изграђена фонтана. Конаци су проширени тек око 2003. године пошто радови на обнови теку споро због недостатка средстава. Годину дана касније постављен је темељ за звонару, а 2005. године проширено је имање манастира за 4,5 хектара а завршена су и црквена ограда
Радови на обнови манастира Баваниште и данас трају а овај манастир је отворен за посетиоце.
