ЗАХВАЉУЈУЋИ ИГЊАТУ И ТОМИ... некадашња зграда данашње Гимназије

Незаборавник

Игњат Барајевац – један од оснивача Гимназиjског фонда, захваљујући којем…

НИЖА РЕАЛКА 1863. ПРЕРАСТА У ВИШУ РЕАЛКУ, А ОНА…

• Великодушним гестом једног берберина (1835) и једног житарског трговца (1836) почиње стварање фонда за оснивање гимназије у Панчеву

Идеју о оснивању српске гимназије у Панчеву покренуло је српско грађанство тридесетих година 19. века. Двојица Панчеваца завештала су део имовине у културне сврхе. Великодушним гестом једног берберина и једног житарског трговца, Томе Сандуловића, 1835. и Игњата Барајевца, 1836. године, почиње стварање фонда за оснивање гимназије.

Житарски трговац Игњат Барајевац умро је као богат човек, према црквеном календару,  9. јуна 1836. године још релативно млад, у својој 43. години. Живот је провео у Старчеву са својом женом Катарином. Колико се може закључити, имовина му је била прилична, а некретнине су се налазиле делом у Панчеву, делом у Старчеву. У Панчеву је поседовао две гостионице и то: једну под називом  „Код звезде“ (Гостионица „Звезда“ налазила се на углу садашњих улица Зарка Зрењанина и Др Касапиновића, садашња зелена спратница) и другу под  називом „Султан“. Поред тога, био је власник 21 ланца ливада.

Остале некретнине налазиле су му се у Старчеву и то: кућа са текстилном продавницом, затим гостионица, две суваче  и два ланца воћњака.

Имовину је својим тестаментом, који је потписао 1. маја 1836. године у Панчеву, нешто више од месец дана пред своју смрт, завештао жени, рођацима и Гимназијском фонду. Расподелу је извршио у 14 тачака.

ТЕСТАМЕНТ… једна од 14 тачака

Прво, моли да му се ништа од његове имовине не прода путем лицитације, јер је све дугове ликвидирао, сем оних који се односе на гостионицу „Звезда“, и да ће исти бити отплаћени у готовини. Одмах у осмој тачки изјављује да му дуг износи 3.200 форинти и налаже да се ради подмиривања истог прода гостионица „Код султана“. Девета тачка је за ову тему најинтересантнија, и она гласи: Кафану Звезда у Панчеву под бројем 1122 са помоћним зградама остављам својој жени Катарини на плодоуживање за њена живота, тако да јој ова некретнина остаје за издржавање. Никако јој се не сме преписати у власништво, јер ћу се као власник водити ја. Због тога се ова зграда не сме ни поклонити, ни на било који начин задужити, већ треба без икаквог дуга да се води под мојим именом. За ово коришћење моје жена дужна је зграду да одржава у; добром стању и порез на њу да плаћа. После смрти моје жене Катирине, кафану Звезда остављам заједно са помоћним зградама својој браћи Васи, Николи и Јовану Барајевцу из Долова на бесплатно коришћење за следеће 3 године, под условом да и они као и моја жена одржавају зграду у добром стању и плаћају порез на њу.“

После истека ове 3 године, припашће ова моја кафана Звезда под бројем 1122, заједно са помоћним зградама, фонду панчевачких гимназијских школа (Gymnasial Schulen), а и, ако се не остваре, осталим школама без обзира на националност и вероисповест на вечито коришћење, тако да се повремено изда под закуп. Од прикупљене закупнине треба издржавати цело време школовање у Панчеву толико деце без родитеља, за колико је према приликама овај износ довољан.  За старатеље умољавам и предлажем панчевачки Магистрат и тамошњу православну Успенску цркву и молим да остану при томе да се ова зграда упоребљава само у корист школа и да увек буде у добром и употребљивом стању“.

Одмах после смрти Игњата Барајевца 1836. године, Панчевци су се одужили својим добротворима Томи Сандуловићу и Игњату Барајевцу подизањем заједничког споменика у порти Успенске цркве на страни где је мушки улаз. На табли која се налази на источној страни споменика налази се натпис на старословенском, латинском и немачком језику.

Године 1874. подигао је српски народ Томи Сандуловићу и Игњату Барајевцу споменике на православном гробљу и то за сваког понаособ при улазу у гробљанску капелу.

Захваљујући легатима, прво једног а одмах после и другог добротвора, настао је 20. фебруара 1835. године Гимназијски фонд. Фонд је одмах примљен у касу судског депозита при Магистрату (Gerichtliche depositenkassa des Magistrats). Обрачун овог фонда вршио се према формуларима и благајничким извештајима (Kassa Journalien und Kontobucher) који су били прописани за судове. Ревизију је вршила Бригада једанпут годишње.

Наредбом Дворског ратног савета у Бечу 1851. године отворена је Царско-краљевска нижа реалка, да би се 1863. године претворила у Царско-краљевску вишу реалку.

Ова годину се узима за годину оснивања панчевачке Гимназије „Урош Предић“.

Пројекат

Милан Јакшић

-Сва права задржавају Старт 013 и аутор-

 

(Фотографије: Историјски архив Панчево)