Незаборавник

Константин Данил – долазак у Панчево био је пресудан(3)

НАЈБОЉИ МУ ЈЕ ПАНЧЕВАЧКИ ИКОНОСТАС

• Долазак у Панчево и сликање иконостаса у Успенској цркви била је судбинска прекретница у његовом животу и делу

Константин Данил је поживео 75 година. Умро је 25. маја 1873. године. Иако православац, Данил је сахрањен на Католичком гробљу у данашњем Зрењанину, у породичној гробници Делијевих, из које је била његова супруга Софија, Мађарица и католкиња.

Данил је био сликар великог, а неутврђеног броја портрета, насталих наруџбинама ондашњег  имућног дела грађанског слоја. Немогуће је данас утврдити шта је од тог уметничког блага сачувано и у чијем се поседу налази.

ЧАК И У ИЗРАЕЛУ

Најизвеснија је свакако судбина оних портрета  који су се стицајем прилика нашли у поседу разних музеја. Најнеизвеснија је, пак, судбина оних портрета  коју су, нарочито после Другог светског рата, били предмет илегалне трговине и тајног изношења ван граница Југославије, односно, Румуније. Због познатих социјалних промена и сиромашења грађанског слоја у обе земље, многи су наследници отуђивали портрете својих предака, па и оних које је сликао Данил.

Штавише, постоје и индиције да су и неке од Данилових икона мењале власнике на недозвољени начин и да им се сасвим изгубио траг. Ипак, већина Данилових икона и, наравно, сви иконостаси сачувани су и данас су посебна брига црквених и државних власти  и стручних институција, како у нашој земљи, тако и у Румунији.

Где је све могуће наћи поједине Данилове иконе упозорава нас и казивање Милована Витезовића. Трагајући за кретањима Светог Саве, Витезовић се упутио и у Израел. Дошавши до једног правосалвног манастира у каменитим врлетима ове земље видео је неке од црквених ствари за које је извесно да их је казивао патријарх Рајачић, али и неке иконе за које писац претпоставља да су плод Даниловг умећа!

На стручњацима је да утврде ваљаност ове претпоставке.

НЕЈЕДНАКЕ ОЦЕНЕ

За све нас лаике, а поштоваоце Данилове уметничке заоставштине, биће занимљиво постојање прилично различитих стручних оцена о домету његовог сликарства.

Најтврђа оцена налази се у „Енциклопедији ликовних уметности“, издатој под будним оком Мирослава Крлеже. У њој се Данил оцењује као сликар без падова и увек на истој висини. Истиче се, затим, нередовност Даниловог школовања, као и то да је био цртач без великог поуздања, коме компоновање није јача страна и коме сликање у простору задаје тешкоће. Такође, као нека врста прекора примећује се и  Данилова склоност ка јаким, пресним бојама.

Оцењује се да му је најбољи панчевачи иконостас, иако први по реду, и да  му је најуспелија икона св. Архангела Гаврила, која се налази у Народном музеју у Београду.

По истој оцени, Данил је много бољи као портретиста, а најбољи му је портрет архимандрита Кенгелца, који се налази у Народном музеју у Панчеву.

Оцену коју је дао неспорни ауторитет, какав је био проф. Павле Васић, приказује Данила у знатно повољнијем светлу; исказује се разумевање за бројне техничке проблеме који се постављају при сликању иконостаса и изриче се оцена да је Данил већ приликом сликања првог, панчевачког иконостаса, одлично положио испит, а да су му потоњи били бољи!

Насупрот „Енциклопедији“, сликар Стојан Трумић у свом  есеју о Данилу, објављеном у „Панчевцу“  1958, сматра Данилово школовање код Арсе Тодоровића комплетним у данашњем схватању тог појма. Данил, истиче Трумић, слика са задовољством и одушевљењем. Његови портрети представљају људе из живота, онакве какви они одиста могу да буду, верни су и психолошки и колористички. И његове престоне иконе представљају већином живе и стварне људе.

Као пример Даниловог сликарског умећа, Трумић истиче сцену са Богородицом одевеном у ружичасто, у панчевачкој Успенској цркви. Сцена је потпуно свакидашња, као призор са улице. Дечак са ногавицама засуканим до колена, са књигом у руци , неминовно подсећа на данашњег продавца новина. То је снажан реалистични доживљај, једна од најбољих Данилових слика.

Упркос разликама, у једном су сви оцењивачи јединствени: Данилов долазак у Панчево  и сликање иконостаса у Успенској цркви била је судбинска прекретница у његовом животу и делу.

(Сва права задржава Старт 013)