НИЈЕ ЛАКО, АЛИ... Мирослав Бирцлин

Разговор с поводом

Мирослав Бирцлин, директор Народног музеја у Панчеву

КУЛТУРА НЕ МОЖЕ БАШ ПРЕВИШЕ ДА ЧЕКА

• Ове године, Ноћ музеја је обележена током новембра, а цела манифестација је, упркос пандемији, успела да привуче већи број посетилаца
• Изложбе о гобленима и суперхеројима трају до 10. децембра а онда, ако услови дозволе, посетици ће моћи да виде још две ауторске изложбе, о насељавању Црногораца у Банат и народним ношњама ових крајева

Због ванредних услова изазваних пандемијом коронавируса, манифестација под називом “Музеји Србије – музеји за 10” уместо током маја, одржана је тек недавно и у њену реализацију је активно био укључен и Народни музеј Панчева, каже за Старт 013 Мирослав Бирцлин, директор ове панчевачке установе културе.

  • Због пандемије, ова манифестација која ове године одржана по шести пут, уместо током маја, када се обележава и Национална недеља музеја, Светски дан музеја и Европска ноћ музеја, одржана је недавно, од 9. до 15. новембра, а Европска ноћ музеја обележена је у суботу, 14. новембра. Поред свих већих музеја, попут Народног музеја, Етнографског и Музеја Војводине, у реализацију су били укључени музеји из сваког места у Србији, па смо тако и ми били део ове манифестације. Приредили смо две изложбе, једна је ауторска изложба панчевачког етнографа Николе Влајића, под називом “Један гоблен, једна прича” кроз коју се он позабавио питањима попут самог настанка гоблена и како су они постали популарни па чак и ко је чувени Вилер. После предавања, изложен је одређен број гоблена, али да то није била само изложба већ је сваки приказани гоблен пратила и прича везана за њега или тему која је на њему приказана – објашњава директор Бирцлин и даље каже да је друга изложба реализована у оквиру ове манифестације, изложба мозаика, али са темом суперхероја, темом која је најзанимљивија најмлађој публици. Аутор ове изложбе је београдски сликар и конверзатор  Милан Ћук, који је ову старогрчку уметничку технику мозаика од стакла и камена искористио да прикаже модерне суперхероје, попут Супермена, Спајдермена, Флеша, Бетмена и других суперјунака, који су сада веома популарни иако су се неки од њих први појавили пре више од осам деценија.

  • Ове изложбе ће бити отворене до 10. децембра и ми смо се већ са основним и средњим школама и вртићима у граду договарали око евентуалних групних посета, а колико ће услови због пандемије дозволити такве посете – видећемо. Морам рећи да је Музеј отворен за посетиоце и да се придржавамо свих прописаних мера: на улазу постоји дезо-баријера и безконтакнтни мерач температуре и нараво, маске и одржавање дистанце су обавезни. Ми у сваку нашу изложбену просторију, по њиховој квадратури, можемо примити до 30 посетилаца, тако да такве групне посете можемо реализовати. Ако нису групне, и појединачне посете су безбедне у нашем музеју – оцењује први човек панчевачког Музеја и подсећа да је због пандемије, током целе ове године број посета драстично опао, прво током пролећа када је било и забране кретања, али и касније, током лета, а посебно сада када је ситуација са епидемијом вируса неизвесна.

САРАДНИЦИ… Никола Влајић, етнограф и Слободанка Перовић, историчар
  • Упркос томе, посетилаца имамо, што појединачних из Панчева или других места или групних, попут недавне посете деце из једног панчевачког вртића. За „Ноћ музеја“ обично имамо пар хиљада посетилаца током те манифестације, а ове године смо имали преко шест стотина људи који су нас посетили у периоду од 10 до 22 часа, тако да никада није била гужва. Посетиоци су жељни садржаја а ми смо обезбедили две квалитетне изложбе за ову манифестацију па зато сматрам да смо успели да „Ноћ музеја“ обележимо на најбљи могући начин – додаје наш саговорник.

А оно што у наредном периоду у Народном музеју у Панчеву можемо очекивати су две изложбе, чији су аутори кустоси ове установе. Прва је везана за 75. годишњицу досељавања колонизатора из Црне Горе у Банат и наше крајеве. Аутор ове изложбе, под називом “Црногорци у Банату” су Срђан Божовић и Александра Јаковљевић, којима је у истраживању теме помагао и Радован Ђерић.

Друга изложба је ауторска изложба Светлане Мисицки, која се реализује у сарадњи са КУД “Станко Пауновић НИС-РНП” а чија тема је народна ношња Баната, тачније узглавља и капе као део женске народне ношње. Ако услови дозволе, ово су планови за наредни период, напомиње директор Бирцлин.

Народни музеј у Панчеву се ових дана бави и реализацијом пројеката за које су средства добили на конкурсима Министарства културе. Како наш саговорник каже, у питању су два пројекта од којих је завршено археолошко истраживање на локалитету Долово – Циглана, које је ове године реализовано по седми пут, а водили су га Војислав и Јелена Ђорђевић.

    – Ово истраживање се уклопило у обележавање 360. година од оснивања Долова, а све са циљем да се истраже туристички потенцијали овог села. За овај пројекат смо добили 700 хиљада динара, а 300 хиљада смо на конкурсу надлежног министарства добили за реализацију пројекта рекомансације општине Мраморак, односно археолошких налазишта општине Мраморак. Овај пројекат је део већег пројекта Археолошка топографија Баната, који се реализује већ више година – наводи директор Бирцлин и додаје да је панчевачки Музеј укључен и у друга археолошка истраживања, попут оних на локалитету Винча где активно сарађује са другим музејима.

В. Илић

Реализацију пројекта „Град Панчево – знакови поред пута“ суфинансира(о) Град Панчево