УВЕК НЕШТО НОВО... Љиљана Крничан у свом кабинету и...

У посети…

Љиљана Крничан, директорка Основне школе „Сава Максимовић“ Мраморак

ДАЈ ДЕТЕТУ ОСМЕХ, ОНО ЋЕ ТЕБИ ДУШУ

• У ОШ „Сава Максимовић“ започет је заједнички пилот пројекат три министарстава у оквиру којег ће ученици првог, трећег и петог разреда ове школе имати физичко пет пута недељно, а резултати ће се знати крајем ове школске године
• Ми смо били првог дана и…

ОШ „Сава Максимовић“ из Мраморка је међу 73 одабране основне школе у Србији са једносменским радом, у којима ће се у школској 2023/2024. години реализовати заједнички пројекат Министарства просвете, Министарства здравља и Министарства спорта „Свако дете има право да одрасла здраво“. Како за Старт 013 каже Љиљана Крничан, директорка ове школе, овим пројектом ће бити обухваћено 47 ученика првог, трећег и петог разреда ове школе.

  • Пројекат је замишљен тако да ученици који су њиме обухваћени имају пет часова физичког и здравственог васпитања недељно уместо три колико имају сада и током овог пројекта ће се пратити њихов напредак, све до краја ове школске године када се пројекат завршава. За нашу школу је учешће у овом пројекту веома значајно пошто смо изабрани од 382 школе са обогаћеним једносменским радом из целе Србије. Задовољни смо што се овај пројекат реализује у нашој школи пошто смо једна од две такве школе у општини Ковин и очекујемо позитивне резултате овог пројекта – каже директорка Крничан и додаје да су и ученици посебно задовољни.

Иначе, стручњаци из Покрајинског завода за спорт обишли су 18 школа у Војводини који су део пројекта „Свако дете има право да одраста здраво“ а школу у Мраморку су посетили 9. новембра, када су обавили здравствене прегледе и тестове моторичких способности  ученика првог, трећег и петог разреда како би се утврдило њихово стање на почетку, да би се ти резултати онда упоредили са онима на завршетку пројекта.

Иначе, Школа је пре две године обележила два века од оснивања прве школе у Мраморку, када је први учитељ, немачки свештеник Вилхелм Ланг, предао писмени захтев Регименти у Панчеву за доделу плаца за изградњу школе и цркве. У октобру 1821. додељена су оба плаца и убрзо се приступило оснивању народне школе за српску и за румунску децу. У Мраморак 1826. године долази учитељ Стефан Томић, који се сматра првим правим учитељем српске наставе у Мраморку, где ће све до 1945. године постојати три наставе на три језика, српском, румунском и немачком, а некад чак и три школе. Данашња зграда школе изграђена је 1965. године а школа носи име учитеља Саве Максимовића, који је стрељан током Другог светског рата.

… у једном од кабинета за ученике и наставнике…

Директорка Крничан наводи да је ова школа имала и близу хиљаду ученика, али  се због миграције у градове и слабог наталитета, тај број драстично смањио, тако да данас школа има око 150 ученика, а због незаинтересованости и малог броја деце, укинута су  одељења на наставном румунском језику, али се у школи и данас негује румунски језик, као језик националне заједнице. Током ова два века рада, много тога урађено у овој школи и да је доста тога, као и сви значајни резултати, записано у школском летопису за који је, наглашава наша саговорница, посебно заслужна наставница Дрина Васојевић, која је данас у пензији а која се трудила да све остане забележено.

Да се у овој школи доста ради на очувању традиције говори и чињеница да је 2019. године школа од стране Националног савета румунске националне мањине проглашена за образовну установу од посебног значаја за румунску националну заједницу пошто се у овој школи изучава румунски језик са елементима националне културе као изборни програм.

  • То је веома значајно за нас пошто живимо у мултинационалној заједници, а морам нагласити да румунски језик и културу у нашој школи изучавају и ученици који нису припадници ове националне заједнице. Иначе, иако смо једна од школа са  једносменским радом, ово је школа која живи и поподне и од школске 2019/20 учествујемо у пројекту „Обогаћени једносменског рада основних школа“ кроз који је нашим ученицима понуђен низ програма које се реализују у школи током поподнева, попут енглеског језика, музичког, луткарства или других креативних радионица – наводи директорка Љиљана Крничан, учитељица која је у овој школи провела свој радни век, где је са нижим разредима радила 25 година, до 2018. године, када је преузела функцију директора. Како каже, она воли посао учитеља и додаје да је то био најбољи део њеног професионалног живота.

„Дај детету осмех, оно ће теби душу“, цитира  директорка Крничан великог Доситеја и, потврђујући да је то баш тако, наводи да је током свог рада као учитељица имала доста примера добре праксе које је успела представити на Републичкој смотри стваралаштва, коју организује Савез учитеља Србије.

… и у школској библиотеци која има око 14.000 књига

Наравно, ОШ „Сава Максимовић“ до сада је остварила много значајних резултата, од школских такмичења на свим нивоима до веома успешног школског оркестра и све то је резултат дугогодишњег рада наставника ове школе, истиче директорка Крничан, подсећајући да је школски оркестар  већ годинама уназад првак Србије у категорији оркестара основних и основних музичких школа и да је то резултат рада ученика ове школе, али и њихове наставнице Виолете Помар.

Ту није крај. Велике успехе остварили су  и рецитатори песама на румунском језику, које је припремала наставница Мариника Пурић. Тако је Анђела Стојадинов, са песмом на румунском језику, 2017. године, учествовала на Републичкој смотри рецитатора „Песниче народа мог“, док је 2022. године на истој смотри учествовала Лара Буљугић, такође са песмом на румунском. Треба поменути и успех Милице Ђорђевић, која је освојила прво место на Републичком такмичењу из историје, 2016. године, као и друго место на Републичком такмичењу из српског језика и културе, које је 2009. године освојила Нела Чуле.

  • Захваљујући успесима нашег оркестра, Организација „Лајфајн“ из Чикага нам је донирала нове инструменте за оркестар тако да смо успели заменити старе, дотрајале инструменте што ће нашем оркестру пуно значити. Поред тога, Фондација Њ.К.В. принцезе Катарине Карађорђевић је школи донирала намештај за музички кабинет, као и намештај и опрему за информатички кабинет. Прошле школске године смо на конкурсу Министарства просвете добили средства којим смо уредили ученичке тоалете, а сада нам је у плану и сређивање столарије која је лоша и енергетски нам је проблем – каже Љиљана Крничан, додајући да је од Покрајинског секретаријата просвете, као и од Националног савета румунске националне мањине добијена по једна  интерактивна табла са пројектором.

Има тога још, али…

(Старт 013)