СТРАТЕГИЈА ДАЈЕ РЕЗУЛТАТЕ... Саша Павлов

На кафи са…

Саша Павлов, градоначелник Панчева

ПАНЧЕВО ПОСТАЈЕ ПОКРЕТАЧ РАЗВОЈА ЦЕЛЕ РЕГИЈЕ

• Претпрошле године Град је добио признање за најтранспарентнију, а прошле, за финасијски најодговорнију локалну самоуправу
• Панчево, инфраструктурно један од најопремљенијих градова Србије,  стављено је на мапу потенцијалних интересантних места за инвестирање, а Северна зона је проглашена за најконкурентнију, али се њени  капацитети већ полако исцрпљују
• Шта и како даље?

 

Све оно што је последњих година урађено у Панчеву налази се у основи Стратегија е развоја града од 2014. до 2020. године, у чијем стварању су учествовали компетентни људи који се баве различитим областима и то је оно што је посебно утицало на значај овог документа, сматра Саша Павлов, градоначелник Панчева. Та стратегија, по његовом мишљењу, данас је живи докуменат који је подложан променама, али представља и основу за све остале документе који одређују у ком ће се правцу кретати Град Панчево у наредним годинама.

– Ове године ми смо само наставили са оним што је започето претходних година, реализацијом свега онога што је најважније у Стратегији развоја града, а то је, пре свега, смањење назапослености, односно отварање нових радних места стварањем повољног, конкурентног пословног амбијента на чему смо радили последњих четири године и са чиме ћемо наставити и убудуће. Првих година мандата смо се бавили опремањем Северне индустријске зоне и изградњом потребне инфраструктуре, за шта смо издвојили доста средстава јер смо знали да ће то, ако будемо тиме привукли инвеститоре, бити добро за град и његов буџет пошто су то инвестиције које ће вратити уложен новац кроз два основна прихода који доминирају на приходној страни буџета, кроз порез на имовину и порез на зараде – објашњава градоначелник Павлов значај визије развоја града, који је у основи Стратегије. Он додаје да све те инвестиције, због којих није било других, грађанима видљивијих инвестиција по граду, нису намењене само потенцијалним инвеститорима већ и самим Панчевцима и као пример наводи изградњу Потамишког колектора који ће, осим инфраструктуре за Северну индустријску зону, значити и грађанима који живе у овом крају града и који је, на крају, услов за изградњу погона за прераду отпадних вода, а што је у интересу свих грађана Панчева.

Оваквим приступом Панчево је стављено на мапу потенцијалних интересантних места за инвестирање, а Северна зона је проглашена за најконкурентнију, па је сваки озбиљан инвеститор, при доласку у Србију, посетио и овај град. То је на крају дало резултате, а то је, пре свега, долазак немачке фирме ЗТФ, која ће ових дана и званично почети са радом. То је инвестиција вредна преко 160 милиона евра, која ће запослити око хиљаду лица, а која подразумева и плате знатно изнад просека.

И СЕВЕР И ЈУГ

    – Ових дана инвестиција ове намачке фирме улази у другу фазу која подразумева изградњу још једне фабрике, за шта је већ издата грађевинска дозвола. То је фирма која се бави изградњом најсавременијих преносних и других компоненти у области ауто-индустрије и електронике. Она у наш град доноси нову технологију а све то, као и изградња планираног научно-истраживачког центра, говори да овде долази са идејом да ту и остане.

Ми данас преговарамо са још неким потенцијалним инвеститорима, са некима смо близу договора што значи да ће се до краја године искористити све потенцијале Северне индустријске зоне. С једне стране жао ми је што ти капацитети нестају, али ми је драго што су се наше процене обистиниле јер ће тако Панчево постати покретач развоја целог региона – каже Павлов и додаје да Панчево више нема потребе за отварањем нових зона, већ да ће се радити на томе да се искористе све могућности низа парцијалних локација у граду како би се привукли потенцијални инвеститори где се мора водити рачуна и о домаћој привреди.

– Град ће поново у оквиру Локалног акционог плана запошљавања доста уложити у програме новог запошљавања и посебно самозапошљавања, јер морамо пробудити предузетништво које код нас није развијено, а долази време када ће мала, породична предузећа бити темељ економије. То ће бити дуг процес који подразумева преквалификације, обуке и сналажење на тржишту рада, а ми ћемо се трудити да помогнемо домаћој привреди да се, заједно са великом компанијама, приближе трећим тржиштима – напомиње градоначелник Панчева, додајући да се доста тога урадило како би се и образовни систем у граду трансформисао у складу са потребама тржишта рада, као и нових фабрика које се отварају у граду. А поред Северне, градска власт пази и на све оно шта се дешава у Јужној зони, са Петрохемијом, Азотаром, Луком јер ће све то имати утицај на сам град. Он подсећа да Панчево добија и две нове фабрике у Јужној зони: „Дубоку прераду“ у оквиру Рафинерије и ТЕТО, која ће бити готова до краја 2020. године, чиме се значајно поправља еколошка слика града.

Иако Панчево види као један од инфраструктурно најразвијенијих градова, градоначелник Павлов сматра да се треба радити на све бољем функционисању јавно-комуналног сектора у граду који је последњих година био помало и занемарен. – У циљу измене имиџа града можда ће утицати и изградња најмодернијег филмског студија у Србији који ће се градити у околини Хиподрома, а која је планирана да буде завршена у року од годину дана. Панчево заслужује да има један такав студио пошто је већ поознат као филмски град. Поред свега, и пољопривреда нам је у реду тако да ми је развој Панчева све мање непознаница, а све више неко пријатно очекивање нечег доброг – оцењује градоначелник Павлов.

ПАНЧЕВО И НИС
  Како каже градоначелник Павлов, сарадња Панчева и НИС-а је садржајна и веома реална и траје већ 11 година, а кроз ту сарадњу, кроз програм „Заједници заједно“,  у град је уложено преко 150 милиона динара. Прошле године циљ је био занављање спортских терена у Панчеву и у насељеним местима, а ове године  средства из овог програма биће уложена у здравство.
– Потписан је уговор између републичке владе и НИС-а, а на нама је да то реализујемо. Дом здравља ће конкурисати са пројектима намењеним најмлађим Панчевцима пошто нам је идеја да реконструишемо део стоматолошке амбуланте за децу, а ту је и увек актуелна набавка нових возила за Службу хитне медицинске помоћи – каже градоначелник Павлов.
И то није све. Кроз програм „Енергија знања“ НИС је ове године опремио и два кабинета, један у Машинској школи „Панчево“ и један у Електротехничкој школи у Панчеву.

 

БОЛНИЦА, ПА…

Оно што је ових дана актуелно јесте завршетак радова на реконструкцији Интернистичког одељења панчевачке Опште болнице. Павлов каже да је поносан на то како је ова установа функционисала ових годину и по дана колико су радови трајали и додаје да је захвалан и републичкој и Покрајинској влади на подршци овим значајним радовима за цео Јужни Банат, у које је уложено преко 750 милиона динара: – Ту се радови неће зауставити јер је на реду завршетак радова на згради Завода за јавно здравље, где је у току прилагађавање пројекта раелим потребама па се тако може очекивати да се до краја године распише тендер за завршетак радова. Од Покрајине смо тражили и добили инвестициона права по питању Болнице тако да сада, као Град, радимо на пројекту тоталне реконструкције ове установе у чему очекујемо подршку Канцеларије за јавна улагања како би Панчево добило болницу какву заслужује – каже Павлов, истичући сарадњу са покрајинском администрацијом као континуирану и веома добру по питању бројних пројеката, почев од Потамишког колектора до изградње саобраћајница и канализације у граду или чишћења и одржавања канала за наводњавање пољопривредног земљишта.

Као део напора на пројекту ребрендинга града доста тога је урађено да Панчево измени свој статус црне тачке по питању екологије. Поред помоћи и подршке фабрикама Јужне зоне којима су омогућене њихове инвестиције које су значајне и са аспекта економије и са аспекта екологије, у сарадњи са „Србијагасом“ урађена је гасификација града Панчева где је сада актуелна подршка града у виду субвенција грађанима који се желе прикачити на гасну мрежу. Павлов додаје да се у сарадњи са USAID-ом и Европском банком за обнову и развој ради на проширењу соларног поља како би се функционисање система даљинског грејања у граду довело на виши ниво и истовремено задржала садашња цена ове услуге.

– Покушавамо да решимо и питање јавног транспорта који је по нама, највећи проблем. Пројекат јавно-приватног партнерства је прошао Скупштину и сада желимо да нађемо квалитетног партнера који ће успети да задовољи услове пројекта што није лак задатак. Ми немамо средства потребна да сами решимо овај проблем у потребном року и зато смо се одлучили на партнерство са елементима концесије где инсистирамо да део предузећа остане у власништву града чиме би имали право да Скупштина града два пута годишње разматра извештај о раду предузећа – наводи градоначелник и као највеће проблем у јавном превозу назначава старост возног парка АТП-а, али и радну снагу, односно ограничење новог запошљавања и ограничење масе зарада што би се реализацијом јавно-приватног партнерства могло решити. Павлов додаје да се са „Србијавозом“ и Градом Београдом разговара о продужењу линија БГ воза до Панчева, макар у времену саобраћајног шпица како би се показало да ли је такав потез економски оправдан. Као добар пример јавно-приватног партнерства, он наводи питање јавног осветљења у Панчеву, чија реализација има за циљ  не само уштеде енергије, него и лакше одржавање целокупног система.

ПРИЗНАЊА

  Град Панчево је пре две године добио статус најтранспарентније локалне самоуправе у Србији. Поред тога, Панчево је и у врху по питању брзине рада са инвеститорима односно издавања грађевинских дозвола, а недавно је од ревизорске установе Град Панчево проглашен за финансијски најодговорнију локалну самоуправу у Србији.
Градоначелник Павлов каже да је све то, као и долазак великих инвеститора у град, резултат рада преданих и стручних људи запослених у Канцеларији за локални економски развој и градским секретаријатима и који су на најбољи начин успели да реализују оно што је Стратегија развоја града захтевала.

И. Владан