Села јужног Баната
Баранда, најмлађе село најмање општине јужног Баната
ФИЛМСКО СЕЛО УСРЕД ЈУЖНОГ БАНАТА
• Баранда је најмлађе село у оповачкој општини али је и најпознатије, и то по родама, али и по серијама и филмовима снимљеним у овом селу
• Будућност Баранде је у филмској индустрији и туризму
Општина Опово је најмања општина Јужнобанатског округа коју, осим самог Опова, чине и три села: Баранда, Сакуле и Сефкерин. Иако постоје назнаке и археолошка налазишта која указују да је на овим просторима кроз векове уназад било бројних насеља, од ових четири насељена места Баранда је најмлађе.
Идеја о стварању насеља између Опова и Сакула потекла је од тадашњих војних власти Хабсбуршке монархије које су управљали овим делом Баната, а који ће чинио војну границу. Идеја о формирању овог насеља реализована је од 1775. до 1778. године насељавањем живља из Кикинде, Сен-Ђурђа и других крајева, а које се овде доселило како би сачували своје граничарске привилегије. Веома брзо ново насеље је укључено у оповачку чету 12 немачко-банатске регименте, док је по питању црквених и верских питања Баранда потпала под панчевачки протопијат Темишварске епархије. Ново насеље је управо и добило своје ново име, Баранда по истоименом кикиндском насељу из којег се у том првом таласу доселило највише људи. Током скоро два и по века своје историје, Баранда и њени становници су задржали све оно по чему су били познати по оснивању насеља. Већина насељеника се тада бавила земљорадњом, ловом, риболовом и сточарством а Баранда је и данас позната као пољопривредна средина.
Парохија је у Баранди основана 1768. године, а црквене матичне књиге рођених и умрлих се воде од 1779. године, док се књиге венчаних воде од 1780. године. Од оснивању Баранде, село је углавном имало преко две хиљаде становника међу којима су најбројнији православни Срби. Према подацима са последњег званичног пописа, од 2001. године, у Баранди данас живи нешто мало преко хиљаде и по становника, мада све објективне околности наводе на закључак да је тај број сада свакако значајније мањи. Највећи део њих се, према овим подацима, бави пољопривредом, ловом, риболовом и шумарством, далеко мањи број ради у индустрији и трговини, док се остали баве услугама или су запослени у јавном сектору.
Баранда је данас банатско село које је постало познато пошто је у њој снимана ТВ серија „Вратиће се роде“, чији је аутор познати глумац и режисер Драган Бјелогрлић, који је у овом селу нашао иделано место за филмски студио па је тако Баранда постала локација на којем су снимани новији српски филмови и серије. То је покренуло филмску индустрију и продуценте, како домаће тако и оне из иностранства да ово банатско село узму озбиљније у обзир за нека будућа снимања.
Иначе, и пре пар деценија у Баранди су снимани неки од бројних занимљивих филмова југословенске кинематографије што се, после доста година затишја, поново покреће захваљујући браћи Бјелогрлић. Иначе, поред Бјелогрлића, који је из Опова, али који је свој рад окренуо ка Баранди, од познатијих Баранђана се може издвојити Олга Петров, учитељица која је учествовала у Народно-ослободилачком рату, која је убијена у логору у Јајинцима, и проглашена за народног хероја. У Баранди је 1862. рођен и Нићифор Перић, од 1899. године митрополит Рашко-призренски који је, после службовања у Србији, Цариграду, Скопљу као митрополит отишао на Косово.
Иначе, Баранда је и рај за риболовце. Језеро „Шаран“ које се налази на ободу Баранде и које је настало ограђивањем једне мртваје реке Тамиш која протиче кроз Опово, а која је део другог по величини рибњака у Војводини, својим еко-системом богатим великим бројем риба, највише шараном, чистом водом и околном природом пружа могућност за врхунски доживљај за риболовце, како аматере тако и оне озбиљније. Локална власт пружа значајну подршку у одржавању овог језера као основ за даљи развој туризма у Баранди и целој општини Опово.
Поред језера, Баранда је позната по родама, своме лековитом блату и Слатини која ће, ако се испуне жеље Баранђана, постати права бања, што ће свакако знати да привуће туристе у овај крај јужног Баната.
В. Илић (Фото: СиБ)
