НЕКАД ЈЕДНА... сада једна поред друге, српска и румунска црква данас

Незаборавник

Алибунар – кратка шетња кроз историју

ОД  ХОНОРИЈА, ПРЕКО КОРВИНА, ДО АЛИ-ПАШЕ И…

• Једна сачувана урна из млађег бронзаног доба налази се, веровали или не, у загребачком музеју
• У Крушевском поменику из 15. века помиње се „Алијина вода“

Пре него што закорачимо у прошлост, докле можемо, прво мало о чињеницама из садашњости, које знамо.

Општина Алибунар се налази у централном делу јужног Баната. По подацима из 2004. године обухвата површину од 602 километра квадратна и има десет насељених места: Нови Козјак, Добрицу, Иланџу, Селеуш, Јаношик, Локве, Николинци, Банатски Карловац, Владимировац и Алибунар, који је и седиште општине. Према подацима из последњег пописа из 2011. године, у општини је живео 20.151 становник, а стопа природног прираштаја била је у минусу од чак 8 одсто (1991. године било је 26.550 становника).

Како да због такве негативне стопе наталитета, тако и због одласка већег броја становника у иностранство, посебно Словака и Румуна, данас је тај број сигурно мањи  за више од 2.000 људи. Сваки други становник је Србин, сваки трећи Румун, сваки 20. је Словак, остали су Мађари, Роми…

А, сад идемо у историју, па докле стигнемо.

Иако има пуно праисторијских и античких налазишта, не зна се поуздано тачно време  настанка Алибунара. Пошто нису вршена стручна археолошка истраживања, глинене посуде и стари антички новац прналажени су случајно, приликом орања или зидања кућа.

На основу  тако пронађеног материјала претпоставља се да се као насеље Алибунар формирао још у периоду млађег бронзаног доба, јер су у делу званом Велики дол, још 1894. године пронађени многи кућни предмети од бронзе и глине. У алибунарском атару је 1861. ископано пет глинених урни, у којима су се налазиле полусагореле људске  кости и клупчад риђе косе, што указује да су прастари становници Алибунара на том месту кремирали своје мртве. Једна сачувана урна налази се, веровали или не, у загребачком музеју.

Српска православна црква (настала 1796)

Видљиви трагови остали су и из периода Римљана. Приликом сеобе народа према Дакији, а ради одбране, подизани су одбрамбени шанчеви, од којих се један налази између Алибунара и Локава. Из римског периода највише има сачуваног новца и нешто грчких и римских медаљона. Године 1848. нађен је и један златник из времена цара Хонорија, а 1885. године, приликом копања основе за данашњу Румунску цркву, пронађен је новац на коме је писало Vibius Tribonianus Gallus, што је име римског цара који је владао између 251. и 253. године нове ере. Такође, пронађен је и римски новац с амблемом града, који представља вучицу која доји близанце.

Претпоставља се да је, као организовано насеље, Алибунар настао 1459. године, у време Матеје Корвина, угарског краља, када је српски живаљ бежао из Србије и настанио се око Паланке, Вршца и Ковина.

По предању, пре Турака, насеље се звало Крстурница, највероватније због раскршћа путева. Као важно стратегијско место било је коришћено од сеобе народа до данас.  И сам султан Мустафа II  боравио је у Алибунару 1695. године, одакле је послао своје паше да му реорганизују војску за нове подухвате.

Ако је веровати предањима, Алибунар је добио име по Али-паши, који у Алибунару имао марву, па му је требао и бунар. У Крушевском поменику из 15. века насеље се помиње као „Алијина вода“, што сведочи о постајању и Алијиног бунара.

Румунска православна црква (настала 1885)

После повлачења Турака, Алибунар постаје српско насеље, да би 1773. године био у саставу Немачког граничарског пука.

Најстарије насеље било је око старе Српске цркве, која се налазила испред млина. Садашња Српска православна црква, посвећена Благовестима,  сазидана је 1796. године и у њој се одржавала служба, наизменично, на српском и румунском, све  до раздвајања цркава,  и изградње Румунске цркве, 1885. године.

О неким другим историјским чињеницама – ускоро.

Текст и фото: СиБ

Пројекат „Алибунар јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Алибунар.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове јединице локалне самоуправе која је доделила средства.