14. фебруар

Свети Валентин против Светог Трифуна

И ЉУБАВ И ВИНОГРАДИ

•Заштитник виноградара и винара, никако не може бити замена за светог Валентина, кога Православна црква такође слави, али 12. августа

За мене је данас Свети Трифун, заштитник виноградара. Уз све поштовање верника католичке вере, али Свети Валентин није православни празник.”

„Ма дајте, шта вам је, што да не славимо Дан заљубљених, то је баш ’ин’..”

     Овако је започела расправа на једном интернет форуму да ли треба славити Дан заљубљених. И тако сваког 14. фебруара, док умешни трговци трљају руке, једни не дају Светог Трифуна, другима не смета Свети Валентин, иако често врло готово ништа не знају о животу ових хришћанских светитеља.

     И у Русији, највећој православној земљи, „Валентајн деј” је пустио корене. Митрополит калушко-боровски Климент је зато предложио да се 14. фебруар прогласи за дан православне породице. Овај владика је позвао Русе да више поштују своју традицију, јер је празновање Светог Валентина страно руској културној традицији.

    „Георгијевци” истичу да Дан заљубљених нема никакве везе с хришћанством и да је стран не само православнима, већ и и католицима који славе успомену на светог Валентина. „У ствари, Дан заљубљених корен вуче из паганског римског празника Луперкалија који је подстицао промискуитет и разврат”, поручују из овог друштва.

    У Српској православној цркви нема тако оштрих реакција на Дан заљубљених, али се указује да су за велики број људи сакрални празници изгубили унутрашњу везу са љубави и то љубави према Богу. Али, свети Трифун као заштитник виноградара и винара, никако не може бити замена за светог Валентина, кога Православна црква такође слави, али 12. августа.

    Свети Трифун родио се у Кампсади у Фригији (Мала Азија). У житију пише да је од Бога добио дар чудотворног лечења и успео је да исцели од злог духа кћерку римског цара Гордија. По повратку из Рима разделио је сиромашнима све добијене царске дарове и наставио да у свом селу чува гуске. У време великог прогона одбио је да се одрекне Христа због чега је убијен 250. године на данашњи дан.

    Римокатоличка црква 14. фебруара слави успомену на утамниченог епископа терсијског Валентина. Римски цар Клаудије Други је сматрао да су ожењени мушкарци лоши војници и због тога је забранио венчања у читавом царству. Упркос наредби, Валентин је венчао један заљубљени пар због чега му је 269. године одсечена глава. Легенда каже да је Валентин пре смрти послао опроштајно писмо слепој тамничаревој кћерки у којем је био жути шафран у знак захвалности за пажњу коју му је указала. Било је потписано „од твог Валентина”.

    Свети Валентин је постао покровитељ заљубљених у 14. веку и то прво у Енглеској и Француској. Постоје мишљења да је Свети Валентин заменио култ богиње Јуноне, која је слављена истог дана и била у старом Риму заштитница породице и брака, због чега се тог дана женама поклањало цвеће.

     Теолог Горан Раденковић каже да се непотребно намеће вештачка аверзија према празновању Дана заљубљених, јер православни не живе под стакленим звоном и требало би да буду толерантнији према онима који на такав начин изражавају своја осећања. „У прослављању тог празника крије се велика потреба човека да воли и буде вољен, што је у суштини религије и зато ми који славимо Светог Трифуна не треба да осуђујемо оне којима Дан заљубљених нешто значи”, сматра професор богословије „Свети Сава” Раденковић и, подсећајући да је човек психосоматско биће, цитира познатог теолога Јоаниса Сикутриса који каже: „Ерос није замка која нас вуче ка паклу, већ уже којим нас Бог вуче к себи”.