ПО ЊОЈ ВРШАЦ... Вршачка кула, по новим сазнањима, сазидана је још у 13. веку

Вршац

Завршени радови на реконструкцији крова на Вршачкој кули

СТАЛНА МУЗЕЈСКА ПОСТАВКА, ЗАШТО НЕ?

• Сада је Кула потпуно спремна да се у њој постави и нека поставка, а оно што бисмо ми волели је да следећи корак буде сређивање кружне куле – каже Јелена Филиповић. архитекта Покрајинског завода за заштиту споменика

Покрајински завод за заштиту споменика културе из Новог Сада завршио је радове на комплетној реконструкције крова на Вршакој кули. Ова установа је и пре десет година била задужена за постављање претходног крова од шиндре, који минуле зиме није успео да издржи олујне ударе ветра, па се морало приступити новој реконструкцији.

Сви ћошкови кровне конструкције били су буквално покидани, а однети су и читави делови шиндре, због чега је била нужна његова комплетна замена.

Радовима који су почели ове године у јулу, комплетно је реконструисан и подашчан кров, који сада има нову храстову шиндру. Носеће греде ушрафљене су у шетну стазу око куле. Постављена је и хидроизолација. Спољно степениште је обновљено и офарбано. Подест на кули је замењен, такође, храстовим даскама. У унутрашњости, подашчани под је хоблован и префарбан противпожарном заштитном бојом. Урађена је и комплетна замена прозора у кули.

САДА ЈЕ ТО… следи нови каталог, нова поставка, нови…
  • Радове је финансирао Покрајински секретаријат за културу и информисање, а вредност реконструкције износи око 12 милиона динара. Сада је Кула потпуно спремна да се у њој постави и нека поставка, а оно што бисмо ми волели је да следећи корак буде сређивање кружне куле. Тачније, да се уведе у функцију и адаптира за културне и туристичке потребе, рекла је Јелена Филиповић, архитекта Покрајинског завода за заштиту споменика.

Намера је Градског музеја у Вршцу, да и наредне године, у сарадњи са Покрајинским заводом, наставе грађевинске радове, који ће подразумевати реконструкције друге полукружне куле.

  • То ће бити важан предуслов за реализацију и саме сталне музејске поставке на Кули, а за средства ће се аплицирати на републичким и  покрајинским конкурсима. Иначе, богати налази са Куле, археолошки и историјски, тренутно су похрањени у Градском музеју и њихова обрада је увелико у току. Изложени експонати би обухватили период када је вршачко утврђење имало свој пуни значај и смисао и у коме се огледа историја и начин живота средњовековног утврђеног града југоисточног дела Карпатског басена. Такав садржај свакако би обогатио културну понуду града и имао значајно место на музејској културној мапи, истакла је Ивана Ранимиров, директорка вршачког Градског музеја, напомињући да је планирано  и штампање новог каталога са новим, допуњеним и прецизнијим подацима о самој кули, који ће заменити стари, сада већ и депласирани каталог.

  • У прилог овој тврдњи говори и нова књига, др Александра Крстића, научног сарадника Историјског института у Београду. Ово дело обилује историјским подацима који бацају ново светло на историју Вршца. Уместо у 15. век, као што се до сада мислило, изградњу куле др Александар Крстић смешта у 13. век, пошто је након одласка Монгола у пролеће 1242. године краљ Бела IV (1235-1270), да би ојачао одбрамбени систем земље, започео масовну изградњу камених утврђења широм Угарске. Сматра се да је у деценијама које су следиле након монголске најезде подигнута и тврђава у Вршцу, објашњава директорка Ивана Ранимиров.

Пројекат „Град Вршац – грађанин као кључни актер градске локалне самоуправе“ суфинансира Град Вршац.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.