Представљамо…

Милица Минић, в. д. директора Завода за заштиту споменика културе Панчево

АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА И ИСТРАЖИВАЊА, РАДОВИ НА ДВОРЦУ У ВЛАЈКОВЦУ…

• У претходном периоду Завод је радио на истраживању, валоризацији, документовању културног наслеђа и извео конзерваторско-рестаураторске радове на споменицима културе Јужног Баната

• У 2026. години планирани су програми и пројекти који за циљ имају превентивну заштиту, припрему пројектно-техничке докуметације за извођење радова и популаризацију непокретних културних добара

Од септембра прошле године, одлуком Скупштине Града Панчева, за нову директорку Завода за заштиту споменика културе Панчево, у в. д. статусу, именована је Милица Минић.

После шест месеци од именовања, нову директорку замолили смо да нам нешто више каже о актуелним активностима установе на чијем је челу, о значају тих активности, као и о плановима рада у наредном периоду.

– Почетком ове године изашла је публикација Завода “Заштитна археолошка истраживања Јужног Баната: траса Магистралног гасовода на територији града Панчева и општина Ковин и Опово 2019. године,“ у којој су приказани резултати ископавања археолошких локалитета на траси магистралног гасовода. Презентација публикације и највреднијег налаза Оставе златног накита из бронзаног доба одржана је 23. фебруара у Народном музеју у Београду.

АРХЕОЛОГИЈА

Завод за заштиту споменика културе је 2019. године извршио археолошка истраживања и ископавања на траси Магистралног гасовода (интерконектора) граница Бугарске – граница Мађарске (деоница 3), на делу који је у надлежности Завода за заштиту споменика културе у Панчеву. Изградњом поменутог гасовода, на територији Јужног Баната су многи археолошки локалитети постали угрожени. Неки од њих су били познати и раније, док су други откривени 2012. године, приликом рекогносцирања терена дуж трасе предвиђене за постављање гасовода Јужни ток.

Публикација Завода о заштитним археолошким ископавањима на тераси магистралног гасовода

Изградњом гасовода непосредно су били угрожени следећи локалитети: Грмушина коса (К.О. Скореновац, раније Плочица), Веровац 1 (К.О. Панчево, раније Баваниште), Веровац 2 (К.О. Панчево, раније Старчево), Пољопривредни комбинат „Стари Тамиш“ (К.О. Панчево), Мале ливаде (К.О. Глогоњ) и Водица (К.О. Баранда).

Истраживањима је потврђен значај наведеног простора како у протоисторијском тако и у историјском периоду будући да је откривено више од 100 археолошких целина (отпадних јама, пећи, трапова, гробова и сл.), са преко 10.000 покретних налаза (керамичких посуда, металних предмета, новчића и др.). Међу њима, посебно место припада изузетно ретком налазу оставе златног накита, укупне тежине 127,80 г, која се састојала од 12 украсаза косу и ланчића са 21 каричицом. Накит је, на основу стилских карактеристика, опредељен у средње бронзано доба, а био је похрањен у зделу етажног типа, која се може датовати у средње или касно бронзано доба.

Посуда in situ

Заштитним археолошким истраживањима на траси Магистралног гасовода добијени су значајни подаци о насељавању и кретању становништва у Јужном Банату, од његовог крајњег југа до северозапада, и то од праисторије, преко антике и средњег века до турског доба. Потврђено је постојање вишеслојних локалитета, с хоризонтом из средњег и касног бронзаног доба (1800/1700–1200/1100. године пре н. е.) испод полуземуничких насеља из античког периода (III–V век), као и локалитета са остацима насеља из средњег века (X–XI век).

Златни накит из оставе са локалитета Грмушина коса

ВЛАЈКОВАЦ

Дворац је саградио гроф Ђерђ Мочоњи, 1859. године, а породица Бисинген га је држала у поседу од изградње до II светског рата. Класицистички компонована, симетрична грађевина већих је димензија, правоугаоне основе. Монументалнија фасада, окренута парку, има портиком наглашен средишњи део увученог централног ризалита, спојен терасама које носе гвоздени стубови, са бочним истуреним ризалитима. На спрату улазног трема је свечана сала изнад које је кровни венац, атика са балустрадом и лучно засведеном нишом у којој је био грб породице Бисинген-Нипенбург. Пирамидални кров је надвишен прстеном, кришкастим луковичастим завршетком и шиљком на коме су стилизовани љиљан, заставица и громобран. Главна фасада је решена једноставније – плићи портик носи терасу ограђену балустерима.

На фасадама су некада стајале скулптуре у симетричним шкољкасто завршеним нишама. Декоративни елементи ентеријера и екстеријера изведени су од кованог и ливеног гвожђа. Некада ограђени комплекс, у који се са пута Београд-Вршац улазило кроз капије од кованог гвожђа, садржи: бирошку кућу, породичну гробницу и капелу породице Бисинген на другој страни канала Дунав-Тиса-Дунав; пројектовани парк (заштићен као споменик природе 1973); вештачко језеро са фонтаном-скулптуром у средини; поток и мостиће. Није било конзерваторских радова.

У току 2025. године средствима Министарства културе започета је реализација пројекта „Спровођење мера техничке заштите на уклањању односно обезбеђењу ослабљених делова конструкције дворца у Влајковцу“.

Пројектом се реализује спровођење мера техничке заштите – хитних интервенција на уклањању и обезбеђењу ослабљених делова конструкције објекта дворца чиме ће се спречити даље урушавање и обезбедити услови за извођење радова према пројекту конструктивне санације конструкције. Предвиђени радови представљају истовремено хитну и неопходну превентивну заштиту, али и прву фазу радова на целовитој обнови дворца према пројектно-техничкој документацији коју је припремио Завод за заштиту споменика културе у Панчеву. Радови ће се наставити и у 2026. године.

Радови на дворцу

У претходном периоду Завод је радио на истраживању, валоризацији, документовању културног наслеђа и извео конзерваторско-рестаураторске радове на споменицима културе Јужног Баната.

Завод за заштиту споменика културе у Панчеву је реализовао пројекат очувања и обнове меморијалног комплекса „Стратиште“. Средства су додељена на основу јавног позива Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и омогућила даљи рад на очувању културне баштине и неговању традиције, са фокусом на културу сећања и поштовање жртава Другог светског рата

У току 2025. године Министарство културе је определило средства у циљу финансирања пројекта Спровођење мера техничке заштите на уклањању односно обезбеђењу ослабљених делова конструкције дворца у Влајковцу, чија је реализација започета крајем 2025. године.

У оквиру Пројекта „Израда Предлога одлукe са пратећом документацијом за утврђивање непокретних културних добара на територији Јужног Баната“ урађен је истраживачки рад са циљем допуне документације, валоризације и Израда Предлога одлукe са пратећом документацијом за утврђивање непокретних културних добара на територији Јужног Баната. Пројектне активности подразумевају рад на терену, евидентирање добара која уживају преходну заштиту и израду предлога одлука. Током рада на терену комплетирана је фото документација, вршено је архивско истраживање техничке документације и грађе у музејима и архивима у региону и ван која је потребна за допуну описа евидентираних добара, посета градским и општинским управама, службама катастра и другим релевантним субјектима.

Археолошка истраживања и ископавања пре изградње ветропарка Бела Анта 2 са трафостаницом ТС 35(33)/110 kV „Бела Анта“ вршена су у току лета 2025. године. Обухватала су простор са археолошким садржајем на подручју констатованог археолошког локалитета „Циглана“ на путу ка Банатском Новом Селу, на којем су констатовани налази из периода касне антике

Завод за заштиту споменика културе у Панчеву бави се заштитом непокретног културног наслеђа на територији Јужног Баната. Предлогом Програма рада Завода за заштиту споменика културе у Панчеву за 2026. годину планирани су програми и пројекти који за циљ имају превентивну заштиту, припрему пројектно-техничке докуметације за извођење радова и популаризацију непокретних културних добара. Предвиђена је израда пројеката рестаурације и санације непокретних културних добара (НКД) са циљем припреме неопходне документације потребне за обезбеђивање средстава за извођење радова, односно конкурисање код других нивоа власти (Министарство културе и информисања, Покрајински секретаријат за културу, Управа за капиталне инвестиције и др.), као и извођење рестаураторско конзерваторских радова и интервентних радова на појединим споменицима културе.

Током 2026. године наставиће се рад на реализацији истраживачких пројеката који представљају основ за израду Предлога одлука за утврђивање НКД, као и истраживања која имају за циљ допуну документације постојећих непокретних културних добара. Посебно ћемо се бавити дигитализацијом документације Завода, нарочито уносом података у информациони систем непокретних културних добара Републичког завода за заштиту непокретних културних добара.

(Старт 013)