На кафи са…

Нада Кљајић, учитељица, песникиња,  сликарка, композиторка … а из Баранде

ЦЕЛИМ БИЋЕМ РЕАГУЈЕМ НА ТРЕНУТКЕ

  • Дружење са децом оплемењује и увесељава, јер кроз песму и игру заједно учимо и растемо

• Постојим, радим и стварам како бих својим стваралаштвом додирнула срца што већег броја људи

• Песмама и сликама рефлектујем своје емоције

Добро је што су јој рекли да ће је преместити у Загреб, па је тако уместо у Официрску школу, на наговор другарице, дошла у Кикинду, да види „школу за учитељице“. Видела и – одлучила. Али она не би била то што јесте да није по завршетку једног дела пута,  одмах започела нови, па опет нови, да би се потом, као професор мастер разредне наставе, запослила у школи у Баранди, тада, истуреном одељењу ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Опову, а сада, ОШ „Олга Петров“ у Баранди.

И тако је Нада Кљајић започела своје дружење са децом, које је, како каже, „оплемењује и свакодневно увесељава, јер кроз игру заједно учимо, кроз песму заједно растемо и  међусобно сарађујемо како бисмо били бољи.“

-Још као дете сам се истицала у писању, читању, рецитовању, глуми, певању, свирању, али сам била успешна и у историји, руском језику, хемији, биологији… Моји радови су често украшавали холове школа, налазили се у дечјим часописима, и за њих сам добијала различита признања – започиње своју причу наша саговорница и наставља –  али тада ја још нисам била свесна својих уметничких способности. О њима сам, можда,  почела да размишљам када ми је Десанка Максимовић, као детету од осам година, рекла да сам будућа велика песникиња, или можда, када сам, пишући прву збирку песама за децу,  сарађивала са Добрицом Ерићем, који ми је сугестивно објаснио шта је то лепота песништва, или можда, када сам се сусрела са Момом Капором на колективној изложби у салону „Цвјета Зузорић“, или можда, када сам у Музеју наивне уметности у Јагодини разговарала са Зузаном Халуповом о наивном сликарству, или можда… има тих сусрета још, а сви они су остављали своје трагове и сада сам то што јесам, али не и без нових планова, јер пројекти се у мојој глави стално роје.

Рана љубав према читању и писању Наду никада није напуштала. Напротив. Та љубав, између осталог,  преточена је у писање књига. До сада 15, од тога: три акредитована уџбеника из српског језика за други разред, једна збирка дечјих песама, три збирке песама и две књиге за одрасле, два васпитно-образовна, креативна приручника и четири романа за децу, а на чекању акредитације су и три уџбеника српског језика за четврти разред. Али има тога још…

-Бавим се и писањем рецензија  за уџбенике и песничке збирке, а цртам и илустрације за књиге. Осим тога, уживам у ручном раду, сликам у свим техникама, а највише акварел, волим и вајање, као и креативно стваралаштво у различитим облицима, од прављења украсних предмета до употребних предмета од различитих материјала, покушавам да компонујем,  у слободно време рекреативно  се бавим се фолклором, а однедавно певам у хору – набраја наша саговорница чиме се све бави, а ми смо за то време – занемели, да ли је могуће имати толики опсег активности, и то каквих!

Настављамо, ко зна шта нас још чека!

-Једном годишње организујем „Књижевно вече за наду“  (на наш упитни поглед, Нада објашњава да се нада односи на неговање књижевне културе) у Баранди, када окупљам песнике, до сада је било седам таквих окупљања,  учествујем на песничким дружењима и ликовним изложбама, као и на стручним скуповима са ауторским наставним садржајима различитих тема, а и сама креирам стручне трибине, све зато што постојим, радим и стварам  како бих својим стваралаштвом додирнула срца што већег броја људи – каже наша саговорница, а на наше питање шта тим људима поручује својим песмама и сликама, одговара:

-И песме и слике представљају мој високо емотивни, тачније речено, емпатички дух. Целим бићем реагујем на тренутке, а песмама и сликама рефлектујем своје емоције тог тренутка.

Да пређемо мало и на приватне теме, јер  оне су, на овај или онај начин,  неизоставни део сваког успеха на професионалном плану. Јер без задовољства у кући… Али да чујемо шта о томе каже свестрана и  на свим тим странама успешна, Нада Кљајић:

-Задовољна сам, најпре, што сам здрава и што ме не напушта воља за стварањем и што још увек осећам позитивно узбуђење и срећу када успешно завршим неко своје дело. Задовољна сам својом породицом, што ме супруг воли и подржава, што ме моја деца воле и поштују, што имам дивну снају и зета, што сам постала и бака, што постоје људи који ми не завиде на способностима него их уважавају и уживају у њима.

А у чему ужива Нада када не пише, не чита, не слика, не компонује, не пева…

-Уређујем двориште, кувам, идем у позориште, дружим се са породицом, пријатељима, а волим и да путујем тако да ми је кофер стално у приправности – одговара она, а  ми би да, за крај,  чујемо и поруку деци, родитељима, свима који размишљају шта и како даље?

-За свако искушење постоји решење. Некада нам је за то потребно искуство, а некада стрпљење. Важна је, такође, и звезда водиља, усмерење, доследност и рад и само рад, али и план, јер без доброг плана нема ни добре реализације. Осим тога и посвећеност, јер без тога нема ни задовољства ни успеха у животу  – поручује Нада Кљајић, више него успешна жена, до краја посвећена читању, писању, сликању, вајању, компоновању, певању, игрању, деци, породици… али и подучавању и учењу других да крену бар за неким од тих њених многобројних животних путоказа.

-Не заборавите, сутра је нови дан, нешто треба да се научи. Осим тога, не заборавите на љубав, јер љубав мења свест, али и свет!

То нам на крају поручује јединствена Нада Кљајић, остављајући свима нама велики домаћи задатак, после свега што смо чули и сазнали, али и са надом да тај задатак није нерешив.

Само треба гледати њене путоказе. И следити их.

С. Батало