Удружења жена јужног Баната

Удружење жена „Јаношичанка“

ТО ЈЕ ТО, НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ СЛОВАКА

• Желимо да од заборава сачувамо ручне радове типичне за словачку националну заједницу, али и наше обичаје и традицију – каже Милушка Хрћан, председница „Јаношичанке“

Ове године, Јаношик, село у Општини Алибунар, које једва да има 900 становника, слави 200 година од свог настанка, када је грофу Филипу Шандору затребало радника па је решио да створи услове за досељавање Мађара. И доселили су се. А онда се и одсељавали, не тако далеко, да би уместо њих дошли Словаци, који су ту и дан-данас, нажалост, у све мањем броју. Не због оних разлога који су Мађаре „присилили“ да оду одатле, него због проблема, који није специфичан само за то место, а то је пад наталитета, али и одлазак у Словачку.

Али то је тема за неку другу причу, у Јаношику смо да се упознамо са „Јаношичанком“, удружењем жена из овог малог места, које ове године обележавају десет година од оснивања.

-Идеја о оснивању удружења постојала је много пре 2009. године, када је Удружење жена „Јаношичанка“ званично регистровано, јер су се жене дружиле по приватним кућама, да би заједнички везле и хеклале, како би сачувале од заборава ручне радове, типичне за словачку националну заједницу у Јаношику – каже нам Милушка Хрћан, председница Удружења, напомињући да је иницијатива о формирању и регистровању удружења потекла од Ане Колар, која је, те 2009. године, постала и прва председница „Јаношичанке“.

Тих првих година постојања, дружиле су се углавном старије жене, да би после пар година, оне мало млађе организовале и прву манифестацију под називом „Дани вишње“.

Тако се, мало по мало, каже наша саговорница, Удружење, осим израде ручних радова, почело бавити и производњом џемова, слатког и сока од вишања.

После мале паузе у раду, Удружење, 2015. године, организује „Дане вишње“, у сарадњи са другим удружењима и организацијама, у потпуно новом контексту, са посве новим садржајима. Тада је представљен рад не само „Јаношичанке“, него и других удружења жена, како са територије општине Алибунар, тако и из целе Војводине.

Захваљујући разумевању општинског руководства, које је препознало вредности онога чиме се „Јаношичанка“ бави, Удружење је коначно добило и своје просторије, где жене могу да се састају, и састају се сваке недеље, али и да постављају изложбе најразноврснијих ручних радова, презентују старе занате, као и слике наивних сликара из Јаношика.

Све то под руководством агилне председнице Милушке Хрћан која, међутим, у први план ставља тимски рад (и због тога није желела да уз овај текст иде само њена слика), са циљем очувања старих заната, аутентичних ручних радова, обичаја, свих оних вредности, материјалних и нематеријалних, које афирмишу национални идентитет Словака, њихову традицију, етно културу, као и храну, специфичну за њихову средину.

Од председнице Хрћан сазнајемо да се Удружење жена „Јаношичанка“  у највећој мери финансира продајом производа од вишања, џема, слатког, сирупа, ликера, као и ракије вишњеваче, која је бренд овог подручја, познатог по великом броју засада вишања.

Иначе, своје ручне радове и ношњу, „Јаношичанка“ је представила на бројним манифестацијама у земљи и иностранству, одакле су се увек враћале са пригодним признањима, што је, сем већ онога што је део њихове свакодневне свести, био додатни подстицај за нове изазове, за које су оне увек спремне.

То је у души „Јаношичанке“, односно свих њених чланица. Те Словакиње су, напросто,  јединствене.

СиБ

Пројекат „Удружења жена јужног Баната – трагови који остају“ суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.