ВРЕДЕЛО ЈЕ ДОЋИ... Срђан Божовић и Момчило Мрчковић

Долово

У Дому културе „25.мај“ представљена књига „Битка за Панчево октобра 1944“

ИСТОРИЈА ОД ЗНАЧАЈА И ЗА САДАШЊОСТ

• Предговор за књигу написао је амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан  Харченко

У Дому културе „25. мај“ у Долову, Удружење пензионера Долово и Удружење бораца свих ратова вођених у 20. веку, упркос свему, обрадовали су своје мештане, организујући сусрет са Срђаном Божовићем, вишим кустосом историчарем, запосленом у Народном музеју Панчево. А на тему…

Тема ове успеле вечери, тог 25. фебруара,  била је представљање књиге „Битка за Панчево октобра 1944“, коју је Срђан Божовић   написао заједно са Робертом Ресановићем, председником Друштва српско-руског пријатељства “Словенска унија”

О значају саме књиге и њеним вредностима говори и чињеница да је предговор написао Александар Боцан Харченко, амбасадор Руске Федерације у Београду, што  само по себи књизи даје посебан третман.

   Момчило Мрчковић, модератор скупа, истакао је да књига „Битка за Панчево октобра 1944“ представља неизоставни део истине о једном делу наше прошлости, која и није баш до краја у потпуности расветљена.

У књизи је описан и први сусрет између снага Црвене армије и  партизанских јединица,  између Банатског Новог Села и Панчева, а који се, због случајних околности,  могао завршити трагично. Наиме, вест о продору црвеноармејаца из правца Беле Цркве,  одушевила је партизане,  па је Панчевачки партизански одред кренуо црвеноармејцима  у сусрет . Угледавши из далека борце у немачким униформама, заплењеним од Немаца у Црепаји, борци Црвене армије су мислили да им у сусрет крећу нацисти  и отворили су јаку митраљеску ватру.  Могућу трагедију спречио је совјетски капетан Владимир Васиљевић, коме је било чудно зато што непријатељ не узвраћа него је само полегао на земљу.  Све је  је брзо разјашњено,   па су југословенски партизани и совјетски војници даље ратовали раме уз раме. Све до краја рата.

Битка за Панчево није била уопште наивна,  Немци су за одбрану Панчева ангажовали и довели  јака појачања из  Београда.

О  борбама за ослобађање Панчева говоре и подаци о погинулим војницима. Губици непријатеља: убијено је 539 војника и официра, заробљено је 10 Немаца и Италијана. Совјетски губици: убијено је 5 официра, 27 подофицира, 71 војник. Рањено је 21 официр 101 подофицир, 303 војника. Овај извештај састављен је 7. октобра 1944. међутим убрзо су стигли подаци и из других совјетских јединица, тако да је укупан број погинулих припадника 49. Гардијске стрељачке дивизије при ослобађању Панчева 124 војника, подофицира и официра.

Историчар Божовић, сем имена руских ослободилацаца, није заборавио да спомене и   Панчевце који су изгубиили животе, само зато што се нису слагали са нацистичким идејама, али ни на идеју да командант црвеноармејаца у борби за Панчево, Василије Мергелов, добије споменик у знак захвалности Панчеваца за све оно што је учинио за тај град, тог октобра 1944. године.