СВЕТИЛИШТЕ ТИШИНЕ... у најстаријем војвођанском музеју (Фото: ТО Општине Бела Црква)

Бела Црква

У малом граду мали, а велики музеј, али и још понешто…

ТИШИНА ТРАЈАЊА ОКОЛО ГНЕЗДА ГОЛУБОВА

• У времену и простору садашњем спознајемо нека времена прошла, скидамо са њих копрену и тајне нестају

Има особа које било чега да се дотакну то претворе у говор тишине, поезију. У такве особе, без сумње, спада  и Нада Стојановић, некадашњи агилни и предузимљиви кустос белоцркванског Музеја.

Чак и стара зграда у којоj Музеј обитава, када је пажљивије погледате, под дејством Надиних имагинарних речи одједном израња у свој својој узбудљивости историјског трајања. Од таквих текстова саткана је и Надина књига „Тишина“, с краја прошлог века, с којом се она представља и као успешни аутор на књижевном пољу. Ту, музејска зграда, некада власништво породице Нојманових, који су пред крај рата напустили Белу Цркву, одједном израња као чудесна метафора. Све је пролазно, подложно променама, а најдуже су се на прозорима некадашње куће Нојманових, а данас Народне библиотеке, у чјем је данас Музеј саставу, гнездили  голубови.

Нада Стојановић нас уводи у то светилиште тишине, невелико, али драгоцено по сведочанствима о прошлости Беле Цркве, тог малог, али посебно лепог градића.

Уместо описа изложених експоната биће упутније да вам кажемо: Дођите, видите, уверите се у да културно богатство и, уопште, баштина Беле Цркве и околине увелико премашује величину овог градића, као и број његових житеља. Ту све пуца од узбуђујуће прошлости.

Одмах ваља додати да постоје поуздани докази да је први белоцрквански музеј,  зачет још 1877. године и да је најстарији у Војводини.  Њега је основао и дуго година њиме руководио Феликс Милекер.  Ипак, прави утемељивач музеја (1954.) је професор Светолик Суботић, који је у Белу Цркву дошао 1934. године и био професор у Гимназији, а потом (1949 – 1963) и њен директор. Суботић је годинама умножавао музејско благо  поклонима и куповинама. Ту чињеницу Нада Стојановић истиче готово у свакоме од бројних каталога које је написала поводом изложби чији је приређивач била. Већ сами наслови ових каталога су сведочанство богатства Музеја. Ту су, поред осталог, каталози о археолошкој збирци, о етнолошкој прошлости Беле Цркве и околине, о Белој Цркви на делима савремених сликара, о белоцркванском сликарству 19. века. Баш се из овог потоњег каталога уверавамо да је ликовни живот Беле Цркве у претпрошлом веку био веома богат. Ту је умео да се створи и тако познат и признат сликар као што је био Павел Ђурковић, који је портретисао бројне значајне личности свога доба, па и неке Белоцркване.

Од Ђурковића је Белој Цркви остало дело „Богородица са Христом“, које је својина Српске православне црквене општине, и под заштитом је државе.

(Старт 013)

Пројекат: „Бела Црква јуче и данас – оно што остаје“

суфинансира Општина Бела Црква.