С ЈЕДНЕ СТРАНЕ... десет жена

Знакови поред пута

Посетили смо легат  Зоран Петровића у Сакулама

ТАЈНА 13 ЖЕНСКИХ ПОРТРЕТА

• А онда, иако званично није био ожењен, на оставинској расправи појавила се једна изузетно лепа девојка из иностранства…

“А питате ди Сакуле дођу? Па ено ји тамо. То вам је село поред Тамиша. Ушорено лепо, а окружено под бајер зеленим ритом ил великом водом са две целе стрaне, кад воде из Тамиша у јесен наиђу, а са треће стране овим атаром…”

Тако је писао Зоран Петровић у свом најизвођенијем драмском делу „Село Сакуле, а у Банату“, свом селу, у којем је рођен 1921. године, у којем је ишао у Основну школу, која се од 2004. године по његовом имену препознаје.

С ДРУГЕ СТРАНЕ … још три жене

Учествовао је у НОБ-у, и то као референт за културу батаљона за везу III армије, а био је и члан драмске и ликовне секције Пропагандног одељења.  Своју прву изложбу, зеједно са групом сликара III  армије, имао је у Новом Саду, 1945. године.

Три године касније завршава Академију за ликовне уметности у Београду, као и специјални течај у класи професора Ђорђа Андрејевића – Куна. Пошто је прошао асистентски стаж, на истој академији постаје и редовни професор. Један је од оснивача познате ликовне колоније „Ечка“, 1956. године.

Осим сликарством и вајарством, бавио се и књижевним радом. Написао је седам драмских текстова, од којих су најпознатији и најчешће извођени „Село Сакуле, а у Банату“ и „Пенџери равнице“, као и седам монодрама и шест радио-драмских текстова, затим, ТВ драму „Слике Безарових“ и, заједно са Владимиром Тадејом,  сценарио за филм „Хитлер из нашег сокака“ .

После две књиге прозе „Село Сакуле, а у Банату“ (1969. и 1986), 1987. године појављује се и књига „А над Банатом страшила“.

За свој рад добио је бројне ба+награде и признања.

Умро је 1996. године у Београду.

У Сакулама, у улици која носи његово име налази се и школа, такође, са његовим именом, која има статус издвојеног одељења матичне школе „Доситеј Обрадовић“ у Опову.

И… сто за венчавање

Својим Сакуљанима завештао је легат од 13 слика, на којима су портрети 13 жена. Званично није био ожењен, али се током оставинске расправе појавила девојка из иностранства, која је имала валидне доказе да је његова ћерка.

А слике тих 13 жена у једној од просторија Месне заједнице у Сакулама, само се још један део приче о Зорану Петровићу, из једног другог угла, оног у којем су у његовом животу оне оставиле 13, на овај начин, видљивих трагова.

У таквом, прелепом, амбијенту ове просторије одржава с и чин званичног венчавања нових брачних парова.

Кад већ Зоран није био званично ожењен…

С. Батало

(Старт 013)

Пројекат „Опово – сва четири насеља са све четири стране општине“ суфинансира Општина Опово

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства