Фото: Википедија

Жене које су мењале свет

ЕЛИЗАБЕТА  – ДЕВИЧАНСКА КРАЉИЦА

• Владала је Великом Британијом пуних 44 године и никада се није удавала
“Свет наређује женама, ми наређујемо свету, а нама жене“                       
(Катон)

Родила се 7. септембра 1533. После извршене смртне казне над њеном мајком Аном Болен (1507-1536), која је била друга жена Хенрија VIII, њеног оца, и чије је тајно венчање изазавало скандал и рат, њу су прогласили незаконитим дететом. Од тада је била приморана да стално мења место боравка. О њој се старала њена гувернанта, госпођа Чемперноун. Њен отац виђао ју је врло ретко.

На енглески престо ступила је када је имала двадесет пет година и владала је све до смрти, пуне 44 године. Наследила је своју полусестру Марију Тјудор, названу Крвава Мери, и државу која се налазила у верском рату. Непомирљиви сукоб између католика и англиканаца, не само да је тињао, већ је био толико разбуктан да је обележио Велику Британију у XVI веку.

Елизабета је била мудра и лукава . За разлику од своје полусестре Марије Тјудор, која је чак и Елизабету покушала затворити у тамницу. Елизабета се претварала да је католик, и то ватрени. Међутим, после Маријине смрти, нова краљица је оформила посебну цркву, англиканску, односно енглеску, што је мешавина католицизма и протестантизма, како је то започео још њен отац. Својом мудром политиком донела је краљевству невиђени процват и славу. Ослањала се на племство и трговачко-банкарску буржоазију када је спровела низ мера које чине прекретницу у историји Енглеске. Основала је Лондонску берзу и неколико трговачких компанија, међу којима је најважнија Источно-индијска и веома је ојачала трговачку и ратну морнарицу. Водила је освајачку колонијалну политику и створила једну од највећих ратних флота у свету. После слома дотад непобедиве Шпанске армаде, 1588, осигурала је Енглеској поморско првенство и положај најјаче колонијалне силе. Њен допринос победи над Шпанцима, који су у то доба били светска велесила, непроцењив је.

Елизабета је за време своје дуге владавине осигурала превласт англиканске цркве у Енглеској, посебно после погубљења Марије Стјуарт, 1587.

Била је велика заштитница књижевности и уметности које су тада доживеле процват, посебно оличен у делу Вилијама Шекспира. Имала је огромно знање, бавила се науком и течно говорила шест језика. Никада се није удавала. Било је много покушаја да се краљица приволи на брак, али је она то увек категорички одбијала. Тврдила је да никад и никоме, па ни највећем принцу Европе, неће поћи за руком да се избори за њен пристанак.

Говорила је, не без поноса, како је њен брачни друг – читав енглески народ.

Елизабета I се сматра једном од највећих краљица свих времена.