Бела Црква
Свечано обележен 22. новембар – Дан Народне библиотеке
А ЗА ТАЈ ДАН – ЧУВЕНА „СЕОБА СРБА“
• Двадесет и другог новембра 1865. године, у новосадској „Даници“, објављена је вест да је у Белој Цркви отворена „србска читаоница“…
Народна библиотека Бела Црква, на себи својствен начин и како то већ чине установе културе које стално подижу лествицу своје друштвене улоге, прославила је 153. годину откако је у новосадском листу „Даница“, у броју 33, објављена вест да је у Белој Цркви основана „србска читоница“. Било је 22. новембра 1865. године, тако да је од тада, поред немачке, почела да ради и читаоница на српском језику, и то у згради хотела „Мичин“.
Пошто не постоје писани подаци о њеном даљем раду, претпоставља се да је рад читаонице био убрзо забрањен, да би 25 година касније, 14. септембра 1890. године, била одржана Оснивачка скупштина Српског читаоничког друштва, које убрзо прерасти у Српску читаоницу. Њено седиште било је у гостионици „Златни голуб“, а први председник био је Михајло Ристић.
Народна библиотека данас има 46.000 библиотечких јединица, а од тога око 5.000 књига је из легата Јована-Батице Путника.
Директор Народне библиотеке, у чијем саставу је и белоцрквански Музеј, најстарији музеј у Војводини, Радован Марковић, поздрављајући госте је истакао да и „ове године Дан Народне библиотеке дочекујемо са завидним и успешним резултатима, у сваком погледу, с тим што ову годину можемо да сматрамо и као годину континуитета, у свим сегментима посла којим се Народна библиотека бави“.
Оно што је ове године посебно обележило ову свечаност, то је представљање репродукције чувене „Сеоба Срба“, великог Паје Јовановића, слике која је сачувала аутохтону идеју сликара, једног од највећег у историји сликарства на овим подручјима. Иначе, ово ремек дело уметничког израза чува се у панчевачком Народном музеју.
-Ова, првобитна верзија слике, довршена 1896. године, приказује сеобу Срба из 1690. године, када је народ под притиском Турака кренуо у збег са Косова, и то баш онако како ју је уметник видео и најпре „замислио“ – истакао је Димитрије Јованов, кустос-историчар уметности, подсећајући да слика „приказује, с једне стране патријарха (Арсенија III Чарнојевића, прим: С. Б.), војнике, коњанике, док је на десној страни композиције приказан народ, овце … дакле, сам збег“.
О сеоби Срба, те 1690. говорио је и кустос-историчар Народног музеја Панчево, Срђан Божовић, који је посебно апострофирао чињеницу да до „те 1690. године арбанашких насеља на Косову није било ни у траговима“. „Овај велики збег 1690. године стигао је у Београд, где је одржан велики народни Сабор, на којем је аустријски цар Леополд I проглашен за српског краља, с тим да су Срби добили црквене привилегије и црквену аутономију“, рекао је Божовић, додајући да се „сеоба Срба сматра једним од најзначајнијих догађаја у историји српског народа“.
На крају изузетно добро осмишљеног програма обележавања Дана Народне бибиотеке,
уручене су, како то Библиотека већ годинама чини, и пригодне награде и бесплатне чланске карте „најчитаоцима“ у 2017. години. А то су Јована Станковић и Снежана Балан, као и Милица Марковић, која има свега четири и по године, али која је са својом мамом редовни гост Народне библиотеке.
С. Батало
Пројекат „Бела Црква јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Бела Црква
