Незаборавник
Стеван Петровић Книћанин – војвода српског јединства
ТРЕБА НАРОД ДА СЕ СКУПИ, ДА СВОЈЕ ТЕГОБЕ…
• “јер када се законом утврди да у Унгарији нема другог народа осим Маџара, онда ће доцкан бити попрцати се“
Пре двадесет година реконструисана је Книћанинова улица у Панчеву, што се поклопило са обележавањем 150. годишњнице Мајске скупштине и Српског народног покрета у Војводини 1848/49. Ко је био Стеван Петровић Книћанин?
Рођен је у Книћу 7. фебруара 1807. године, а умро је у Београду 26. маја 1855. године. Проживео је, дакле само 48 година, али је стигао да много задужи српски народ са обе стране Дунава. Још за прве владе књаза Милоша, Книћанин постаје начелник среза Јасеновачког , да би године 1839. био постављен за начелника Округа смедеревског. Био је присталица Уставобранитеља, што га је 1840/41. одвело у изгнанство. Книћанин је, такође, био један од организатора познате народне буне у Гружи под вођством Томе Вучића Перишића, али је касније, баш због неслагања са Вучићем, поднео оставку у Државном савету.
Када је 1848. револуционарно врење уздрмало хабсбуршку монархију, насталу освајањем некада самосталних држава и племена, највећи захтеви за националним правима настали су на подручју Угарске. Поред Мађара, најупорнији у истицању својих права били су војвођански Срби, без сумње подстакнути примерима Првог српског устанка, који су свесрдно помагали. Почело се са петицијама, прво у Пешти, па у Новом Саду, Земуну, Панчеву и другим местима.
ТРЕНУТАК ОСВЕШЋЕЊА
Беч није одговарао на српске захтеве. А када се српска делегација у Пожуну обратила Лајошу Кошуту, вођи мађарске буне, наишла је на окретање леђа и претње мачем! Мађари су хтили слободе само за себе, док би да друге нације у Угарској асимилују. За Србе је то био тренутак освешћења. Уследила је Мајска скупштина у Сремским Карловцима, проглашење Српске Војводине, Јосифа Рајачића за српског патријарха, а Стевана Шупљикца за српског војводу.
Да је оружани сукоб између Срба и Мађара био неминован најбоље, можда, казује писање „Новина србских“ још пре Мајске скупштине: „Треба народ да се скупи, да своје тегобе изјави, да се договори шта ће тражити, докле терати и где престати, јер када се законом утврди да у Унгарији нема другог народа осим Маџара, онда ће доцкан бити попрцати се!“
У ДОБРИ ЧАС
Да се устанак Срба организује требало је времена и средстава и људи. И баш у то судбоносно време сину светлост с ону страну Дунава. Из Србије почеше да стижу добровољци. Вођ им је нађен у личности Стевана Петровића Книћанина. Он ће 25. јуна 1848. прећи Дунав код Ковина и ставити се на чело добровољаца. Његова улога нарочито је порасла после изненадне смрти војводе Шупљикца.
Ратна срећа била је испрва наклоњена Србима, али су онда Мађари надвладали. Водећи рачуна о својим односима са великим силама, српка је влада наредила повлачење добровољаца и самог Книћанина. Али када је услед велике мађарске офанзиве српски покрет у Војводини запао у највећу кризу, патријарх Рајачић је лично замолио Книћанина да се што пре врати. И овај је то учинио.
Без обзира на ситуацију на бојном пољу Книћанинова популарност у Војводини расла је из дана у дан. Војвођански Срби већ су га звали војводом иако он то још званично није био. Последњи који је попустио пред мађарском офанзивом био је Книћанин. Он се са свега две хиљаде људи и 30 топова до последњег часа храбро држао код Титела.
ДОКАЗ ЖИВОТНЕ СНАГЕ
Које су најпозантије тековине ове заједничке борбе, и поред пораза? Срби из Србије и Срби из Војводине доказали су свету колико животне снаге има српско племе. Морална победа била је на српској страни. У Војводини Книћанин ће заувек остати у лепој успомени. У Србији, он и његови добровољци враћајући се са бојног поља дочекивани су као јунаци. Србија је, пак, шаљући добровољце и упућујући Книћанина изашла из узане области локалног живота једне турске вазалије и ушла у пространо поље међународних односа.
Ништа није тако учврстило српско јединство као бурни догађаји у Војводини 1848/49.
После повратка у Србију, маја 1849. Книћанину је званично додељена титула војводе. Поверена му је и команда над делом регуларне српске војске.
Свим оним што је учинио, Книћанин се сврстао међу најзнаменитије Србе. С првом се може звати војводом српског јединства.
(Старт 013)
Пројекат “Панчево – локална самоуправа у форми самоуправе грађана” су/финансирао Град Панчево
