Данас је Видовдан

Шта се све догађало српском народу, до 1919. године, 15. јуна, а од тада, 28. јуна

ИГРЕ ИЛИ ПРЕДИГРЕ СУДБИНЕ, ИЛИ…

• Кроз векове, 28. јун, односно 15. јун,  био је важан, често и кобан датум за Србе. Од Косовског боја, па све до давању датума Србији за почетак преговора са ЕУ, тај је датум постао део колективне свести српског народа

•  За пар стотина година Видовдан ће бити у јулу,  о томе  ваља почети размишљати!

Видовдан је за Србе посебан дан, датум митских размера, синоним за велика страдања, али и победе и националних надахнућа. Од Косовског боја, преко Првог светског рата, до данас, Видовдан је остао и остаће дубоко усађен у свест српског народа. Зато се не може заборавити чињеница да се судбина Срба вековима одређивала, ломила, баш 28. јуна, односно 15. јуна, јер је све до 1919. године, када је Краљевина СХС прихватила Грегоријански календар, то био датум када се обележавао овај велики српски празник. Због тога ће се, због разлике у календару, која се сваких 128 година повећава за 1 дан, Видовдан за стотинак година славити 29. јуна, па 30. јуна, па 1. јула, па… Зато је било много боље било остати на 15. јуну, када се, тог датума, 1389. године, и догодио Бој на Косову, бој када је  српска војска побеђена, али и бој из кога ће српска држава наредних деценија и векова изаћи као победница.

-Видовдан је главна патриотска и духовна компонента српског народа, која је додуше доживела замах тек у 19. веку, са настанком нове националне свести. У историји Европе није било тако спектакуларних битака као што је Косовски бој, у којем су погинула оба владара. Такав догађај био је предодређен да постане мит. То што су се касније на овај датум, намерно или случајно, одиграли и многи други догађаји, само је појачавало мит о Видовдану – каже историчар Предраг Марковић.

Ево најзначајнијих догађаја који су се десили 28. јуна, односно, све до 1919. године, 15. јуна.

• КОСОВСКИ БОЈ (1389) – Ниједан други догађај не симболизује тако срспку историју као битка на Косову. Кроз векове она прати Србе кроз приче о херојству, жртвовању, опредељењу за царство небеско уместо царства земаљског, о поразу из којег смо се духовно уздигли. Страдање српских бораца на Косову поистовећено је са Христовим страдањем и основним идејама хришћанске вере.

  • КОНВЕНЦИЈА СРБИЈЕ И АУСТРОУГАРСКЕ (1881) – У замену за потпуну економску и сољнополитичку потчињеност Бечу, српска држава и династија Обреновића су, као краљевина, добиле међународно признату независност. Била је то само најава многих преломних тачака када је Србија морала да бира између Истока и Запада.

• БАЛКАНСКИ РАТ (1913) – Само неколико часова по окончању видовданског празновања, Бугари су извели напад на Брегалници, што је био увод у Други балкански рат.

  • ПРИНЦИП УБИЈА ФЕРДИНАНДА (1914) – Долазак аустроугарског престолонаследника у Сарајево на Видовдан требало је да понизи и дисциплинује непослушне Србе у царевини. Ипак, на крилима косовског мита о жртвовању, Гаврило Принцип је убио Фердинанда. Уследило је ново, велико српско страдање, али и национално издигнуће у које су веровале све генерације од 1389. године.

• ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ СА НЕМАЧКОМ (1919) – Иако се догађај, сасвим случајно, одиграо 28. јуна, на најбољи начин симболизује крај Првог светског рата, с обзиром да је рат и почео нападом на на Србију.

ЛАЗАРЕВЕ КЊИГЕ

Колики је утицај, макар и у прошлости, Видовдан имао на Србе, најбоље показују сведочења Османа ефендије, који је оптуживао Карађорђеве устанике 1806. године да у рукама стално носе књиге кнеза Лазара и је он подстрекивач буне у њиховом разуму.

Видовдан је за државни празник проглашен још 1889. године, на петстогодишњицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жичи. Као национални празник опстао је све до доласка комуниста на власт, да би то поново постао 2001. године. Слави се радно.

  •  ВИДОВДАНСКИ УСТАВ (1921) – Већ у процесу стварања највишег правног акта будуће Југославије, били су видљиви потенцијални политички сукоби, који ће разарати земљу наредних деценија.

• ДОНЕТА РЕЗОЛУЦИЈА ИНФОРМБИРОА (1948) – Још један Видовдан када је Србија, тада унутар Југославије, морала да бира између Истока и Запада.

  • УСПОН МИЛОШЕВИЋА НА ГАЗИМЕСТАНУ (1989) – Управо на Видовдан, 600 година после Косовског боја, Слободан Милошевић се устоличио за неспорног националног вођу и повео Србе у догађаје за које нису били нимало спремни.

•  СРБИ У ХРВАТСКОЈ (1990) – Са намерном симболиком, амандманима на Устав Хрватске, Срби су 28. јуна 1990. године престали да буду конститутивни народ ове, тада још увек, југословенске  републике.

  • ВИДОВДАНСКИ САБОР ОПОЗИЦИЈЕ (1992) – Иако у сенци 9. марта, ово су били највећи протести против Милошевића у организацији ДЕПОС-а. Били су и окидач за будуће демонстрације.

• МИЛОШЕВИЋ ИСПОРУЧЕН ХАГУ (2001) – Тачно 12 година после Газиместана, Милошевић је испоручен суду Хагу. Национално понижење или намерно пружена прилика Милошевићу да поново на Видовдан уђе у историју „као борац против светске неправде“ – дилема је око које и данас трају спорења.

  •  ПРИЈЕМ ЦРНЕ ГОРЕ У УН (2006) – После отцепљења од  Србије, Црна Гора је баш на Видовдан, 28. јуна 2006. године примљена у Уједињене нације.

•  ЕУ ПРЕГОВОРИ (2013) – На Видовдан 2013. године, ЕУ је одлучивала о давању датума за почетак преговора са Србијом.