Фото: Народни музеј

Можда нисте знали

Зашто је Панчево названо „Српска Спарта“?

СРПСКЕ ЗАСТАВЕ ИЗ 1848. ИМА САМО…

• Седели смо за столом када је човек ниског раста разастрао свилену заставу…

У Народном музеју у Панчеву и Војвођанском музеју у Новом Саду налазе се једине до сада нађене српске заставе из познатих ратних сукоба 1848. године. Обе је купио Народни музеј из Панчева и једну посудио Војвођанском музеју. А како је до куповине дошло говорила је Роса Гашпар, у то време саветник за историју Народног музеја.

-Седели смо за столом када је дошао човек ниског раста  и разастрао свилену заставу, доста оштећену, упитавши да ли бисмо је купили. Није тражио много, како рече, тек да има за ракију. Борка Крстић рече да је она не занима. Као историчар погледала сам и запазила да на њој стоји 1848. година. Купили смо је за мало пара. Човек тада рече да има још једну, боље очувану, али мању. Њу смо такође купили плативши му много боље него за прву. Испричао нам је да је чистио звоник Успењског храма и да их је тамо нашао. Заставе су успешно рестаурисане у Етнографском музеју у Београду. То је изврсно урадила стручњак за свилу Вера Хаџи Ристић.

    Љубомир Рељић, тада директор Народног музеја у Панчеву, добро се сећа тог несвакидашњег открића.

-Донео нам је једног дана грађанин Панчева неки стари новац. Питао нас је да ли смо заинтересовани да га купимо. Том приликом је рекао да има и некакве заставе које је нашао у звонику Успењске цркве. Заставе је сачувао, јер су лепо шарене, али је копље на коме су биле, искористио за ТВ антену. Рекли сму да их донесе, да видимо. Када смо их видели, схватили смо да се ради о изузетно вредним предметима из наше прошлости. Само панчевачки музеј има данас српске заставе из 1848. године, године у којој су се десила историјска збивања због којих је Панчево и названо  – „Српска Спарта“.

И да подсетимо, тачно пре 170 година, 2. маја 1848. на Мајској скупштини српског народа у Сремским Карловцима проглашена је Српска Војводина (Српско војводство, Војводина Србија) национална српска област у Хабсбуршкој монархији.

На истој скупштини митрополит карловачки је проглашен за патријарха, Ђорђе Стратимировић за вожда, а Стеван Шупљикац за војводу.

Као извршно тело је постављен Народни одбор на челу са Стратимировићем који одмах и преузима власт, јер се патријарх упутио да поднесе цару Фердинанду закључке Скупштине на одобрење. Но, ове захтеве нису признали тадашњи цар (6. јуна), који је наступао да угоди Мађарима, нити револуционарна мађарска влада.

Уследио је војни окршај између снага Српске Војводине, потмогнуте добровољцима из Кнежевине Србије и Мађара. Након гушења мађарске револуције од стране Беча и уз помоћ Русије 1849, Беч је формирао нову круновину – „Војводство Србију и Тамишки Банат“, која је трајала до 1860. када је укинута као последица договора Аустријанаца и Мађара.

(Старт 013)

Пројекат “Панчево – локална самоуправа у форми самоуправе грађана” су/финансирао Град Панчево