Знакови поред пута
Скит Светих четрдесет мученика севастијских у Гају
И МОШТИ СЕДМОРИЦЕ СВЕТИТЕЉА
• До 2. светског рата манастир је био култно место, које су посећивали сви они којима је била потребна помоћ и који су веровали у чудотворност и лековитост воде из бунара поред цркве
Село Гај, у општини Ковин, спада у ред веома старих насеља. Први историјски документ о Гају датира из 1355. године, када је као насеље припадало Крашовској жупанији. Велике поплаве средином 18. века потпуно су уништиле насеље, које је, како каже Милекер „на карти Мерсија из 1761. године означено као ненасељено. Након тога, насеље се гради на данашњем месту.“ А на старом месту, на потесу Старог села, данас се налази манастир, скит Светих четрдесет мученика севастијских.
Поред цркве, у непосредној близини налази се бунар и надгробни споменик свештенику Василију Жижовићу, који се упокојио 1781. године. Око 1893. манастир је добио нови изглед, који је скоро у потпуности сачуван до данас.
Захваљујући монаху Гаврилу, 2006. године, започета је изградња манастирског конака, који је завршен и освештан 2012. године.
Нажалост, радовима нису претходила археолошка истраживања која би прецизирала време настанка прве богомоље. Данас је то једноставна грађевина правоугаоне основе са тространо завршеним олтарским простором.
Године 2002. године, Предраг Виденовић, млади иконописац из Гаја, насликао је шест икона, које су исте године уграђене у нову олтарску преграду. Када је уклоњен стари иконостас и шта се десило са иконама, није познато. У манастиру се чува интересантна икона Светог Апостола Андреја Првозваног. На основу усменог предања, икону је цркви даровао један доктор, у знак захвалности за чудесно излечење његове кћерке, којој је помогла вода са извора, односно бунара.
До 2. светског рата манастир је био култно место, које су посећивали сви они којима је била потребна помоћ и који су веровали у чудотворност и лековитост воде. Некад се ту освештавала и стока, али је тај обичај развојем ветеринарске службе изобичајен.
Статус скита, стара гајска црква, иако неформално, стекла је почетком другог миленијума. Скит поседује мошти седморице светитеља, поклон Руске православне цркве.
У скиту данас, сем монаха, бораве и две монахиње и једна искушеница.
(Фото: Епархија банатска)
