Досије 013

Општина Бела Црква  – 301 година од указа грофа Мерсија

ПРВО СУ ДОШЛИ НЕМЦИ, А ОНДА…

• Територија Беле Цркве била је под влашћу Аустроугарске све до ослобођења 1918. године, када је припојена Краљевини СХС

• Бела Црква је била прва ослобођена територија у 2. светском рату у тадашњој држави

Подручје општине Бела Црква било је настањено пре неколико хиљада година, о чему сведоче ископине оруђа и оружја од камена и гвожђа код Oрaшца, Дупљаје, Банатске Паланке и других места.

Садашња Бела Црква, као културни привредни и политички центар општине, настала је указом грофа Мерсија од 15. октобра 1717. године. Први становници били су Немци, а убрзо се насељавају и Срби. У првој половини 18. века долазе и Мађари, крајем истог века Румуни, а крајем прве половине 19. века и Чеси.

Бела Црква са околином била је у саставу Војне границе све до њеног расформирања 1872. године. Године 1793.  дана касније формиран је Сенат града, а од 1796. године Бела Црква је град са уређеним сенатима.

Становништво овог краја одувек је било слободољубиво и бунтовнички расположено за борбу против туђинске власти. Тако је у селу Крушчици, 1808. године, дошло до буне, познате у историји као Крушичка буна, а с циљем ослобођења и присједињења Србији. Због недовољне припремљености, преурањености, али и издаје, буна је брзо угушена.

Територија Беле Цркве била је под влашћу Аустроугарске све до ослобођења 1918. године, када је припојена Краљевини СХС.

У Другом светском рату Белу Цркву и околину ослободиле су, почетком октобра 1944. године, трупе Црвене армије, у садејству са Јужнобанатским партизанским одредом. Била је то прва ослобођена територија у тадашњој држави, која ће коначно бити ослобођења чак шест дана после Дана победе, 15. маја 1945. године.

ПОЛОЖАЈ

   Територија белоцркванске општине заузима површину од 352 километра квадратна. Има око 21.000 хектара ораница, а под ливадама и пашњацима је око 6.000 хектара. Под шумом је око 2.700 хектара, а око 160 хектара је под виноградима и воћњацима.

Општина се налази у југоистчном делу Војводине и простире се између Дунава, на југу, и државне границе према Румунији, на истоку. На северу се граничи са вршачком, а на западу са ковинском општином. Белоцркванско подручје обухвата простор између Вршачких планина, на северу, Локава, на југу, и Банатских планина, на истоку. Кружног је облика и отворено је према Панонској низији, на западу. Простире се следећим геоморфолошким целинама: Банатска равница, лесна зараван, абразиона тераса, лесна тераса, дно белоцркванске котлине, калуђеровачка котлина и алувијална раван Нере, Караша и Дунава.

КЛИМА И ВОДЕ

   У овом крају влада панонска клима, чије су одлике делимично измењене због утицаја Ђердапског језера и близине Делиблатске пешчаре. Од ветрова дува позната кошава.

Општина је богата подземним и површинским водама. Подземне воде се јављају у више водоносних хоризоната, а од површинских, то су Дунав, Нера, Караш, Јаруга, многоброни канали, језера, баре и мочваре. Изградњом канала Дунав-Тиса-Дунав на деоници Кајтасово-Дунав (9,4 км узводно од Банатске Паланке) воде Караша и Јаруге на ушћу у Дунав пресечене су насипом канала, те се данас јављају као мртваје.

Године 1972. извршен је спој канала Нови Бечеј – Банатска Паланка и изграђено ушће код Старе Паланке. Укупна дужина канала на тој деоници износи 147,3 км. Дунав протиче јужним делом општине и има све карактеристике равничарске реке, са широком и вијугавом долином, корито је усечено у моћне властите алувијалне наносе, постоји велики број рукаваца, ада и спрудова. Иначе, назив Дунав потиче од келтске речи и значи река.

Нера протиче источним делом општине, код села Кусића, а одатле до ушћа у Дунав тече као гранична река.

ФЛОРА И ФАУНА

  Педолошки састав земљишта веома је значајан за становништво општине. Настао је под утицајем више фактора: геолошког састава земљишта, вегетације, климатских и хидролошких прилика, микроорганизама и животињског света. На територији општине матични супстрат чине лес, песак и алувијални наноси.

Преовлађују културне биљке: житарице, индустријско биље, поврће, воће и виногради. Природна вегетација се задржала на ограниченим површинама, поред путева, канала, Дунава, Нере, Караша и у Банатској пешчари.

Дуж обале Нере и Дунава налази се појас обрастао трском, рогозом, ситом или врбаком, затим, ту су песковите, муљевите и шљунковите обале, као и спрудови, плићаци и водоплавне ливаде. Наилази се и на ужи или шири појас ритских шума, које сачињавају: бели јасен, врба, топола, брест; од шибља и грмова има: црног глога, купина, белог слеза… Брда, степа, рит и пустињска област малог песка, у близини Банатских планина, јесу разни биотопи овог подручја, са специфичним особинама. Предео који се наставља на Банатске планине има флору која је карактеристична за подгорја и брда.

У зависности од конфигурације терена, и фауна овог краја је разнолика. Од звери овде живе: дивља мачка, лисица, вук, нарочито варијација вука позантог под именом сиви ритски вук, затим, твор и јазавац. Од већих сисара наилазимо на дивљу свињу и срну, а од глодара на првом месту је зец, главна ловна дивљач, волухарица, хрчак, текуница и др. велики број птица станарица и селица живи у овим крајевима, а понекад залута и неки гост с Карпата. Има више врста орлова: царски, белорепан, кликташ; сокола: сиви, ветруша, банатски; грабљивица: јастреб, кобац… У барским и мочварним пределима живе разне врсте дивљих патака, гњураца, галебова, црних чигри, разних врста чапљи и др. Рибе с представљене с више врста, од којих су најчешће шаран, штука и караш.

ТУРИЗАМ

   За развој туризма овога краја постоје врло повољни природни услови. На први поглед стиче се утисак да је ово подручје, због таласастог терена и близина Карпата, валовота Шумадија, а не равни Банат. Чистоти ваздуха ове полукотлине, поред карпатских планина, доприноси и близина Делиблатске пешчаре, као и велике водене површине: Ђердапско јетзеро, реке Нера и Караш и десет вештачких језера у непосредној близини града.

Највеће природно благо су седам језера са кристално бистром и чистом водом, са углавном уређеним плажама и разним атрактивним садржајима, који су потребни за одмор и рекреацију туриста.  На Главном језеру, поред уређене плаже, ресторана, бунгалова, кампа, постоји и скакаоница и део за ватерполо. На језерима се може једрити и веслати, али ради заштите природе није дозвољена употреба моторних чамаца. Језера су богата разноврсном рибом: амур, смуђ, штука, шаран, сом и остала бела риба.

На Карашу, Дунаву и каналу ДТД, туриста може да ужива у миру, одмара се, купа и пеца. На два километра од Беле Цркве протиче планинска река Нера, чија је вода потпуно чиста. На овом подручју развијен је и ловни туризам. Услови су изванредни, јер део Делиблатске пешчаре припада Белој Цркви, а дуж река има ритских барских птица. Могу се ловити дивља патка и гуска, лисица, дивљи фазан, дивља свиња, срна, вук, зец.

Бела Црква са околином, а с обзиром на природне услове, прихватне и смештајне капацитете, има све услове за развој излетничког туризма.

НАСЕЉА

Општина Бела Црква има 14 насељених места. Поред Беле Цркве, седишта општине, то су: Банатска Паланка, Банатска Суботица, Црвена Црква, Чешко Село, Добричево, Дупљаја, Гребенац, Јасеново, Кајтасово, Калуђерово, Крушчица, Кусић, Врачев Гај.

У општини  живи око 17.000 становника. Највише је Срба (око 73 одсто), Румуна има нешто мање од 2.000, Чеха око хиљаду, Мађара око 650, као и око 2.500 припадника још 14 разних националних заједница.

(Старт 013)

(Фото: ТО Бела Црква, Радио Бела Црква)

Пројекат „Бела Црква јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Бела Црква